Omladina i njena književnost (1848—1871)

ЗА о

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

управо: Шта значи једном народу у држави живети и позвати га да и он тако живи...

„И тада као слободан Народ под једним барјаком — без ичијег туторства — са ослобођеним већ сваким славенским народом окренућемо обште славенско коло у славу Славенства и у праву ползу човечанства“.

Овај карактеристичан чланак, кроз који провејава дух у исти мах п националног либерализма п космополитског славенофилства 1848 године, завршује се узвиком: „Да живи независима, да живи уставна (временом и слободна —) држава Србска!“

У патриотским идејама код нас око 1848 била је једна извесна мера космополитизма, одјек: идеја оног племенитог ихуманитарног европског поколења. које је религиозно веровало да се рађа нов век пуне човечности, и да је дошло време правде, слободе п мира у Сједињеним Државама Европским. Љубомир П. Ненадовић певао је 1348 На гробу Наполеона нозо доба слободе, срећан што се најзад дигло „сунце Републике.“ Када би, вели песник, Наполеон, слободоубица од Осамнаестог Бримера, данас поново устао из гроба, морао би скрушен пасти на колена пред величанством народа:

И реко би вес'о Нек живи слобода, Братство и једнакост Измеђ сви народа. И, рек'о би доле Доле с тиранима, Вјек слободе дође Благо народима!

Та патриотско-космополитска, жица налази сему

идејама Дружине Младежи Србске. У Невену- а Павле Петронијевић је певао Слободу: