Omladina i njena književnost (1848—1871)

и“ 24

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ ЈЕ

млада слобода отвара двери среће напаћеном српском народу. Сва мрачна и тужна прошлост изгледала им је као један ружан сан, и безмерна нада надимала је препуне груди тих занесених _ 6а који у тај мах нису знали за реч: немогуће.

Колико је било бевус. ловне вере у речима онога _ српског свештеника из Баната, који је, када су Мађари по други пут ударили на Сентомалш, и када су се српски редови усколебали, улетео цркву, ничце пао пред олтар, ииз дубине душе завапио: »Господи! алце не сотворити сербску побћду, нђси Богљ]<. Колико је наде у речима другог једнога Србина из тога доба, Љубомира П. Ненадовића, који је 1848 поздравио прелазак србијанских „својевољника“ под Отеваном Книћанином :

Карађорђ! о војници, Дајте ваше пушке старе. Сад полазе ваши синци Пјевајући на Мађаре: Банат, Бачка, Фрушка Гора Област србска бити мора, Од данаске довијека.

Меланхолично расположење, још и данас, после више од пола века, спопада човека, када помисли како су страшно промашиле све велике наде од 1548, како је бесплодно утрошено све то беспримерно одушевљење. Још једном брутална сила прегазила, је право, и сурова стварност била је јача од благородних идеала. Општа и оштра реакција опет је почела, и још грубље но пре, давити народе и народности. Владаоци и владе, који су НИЦИ уступке у почетку народних покрета, обнављају ОВО и ои: ; православна, Русија иде у помоћ