Omladina i njena književnost (1848—1871)

52 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Срба започињу књижевни живот у младој кнежевини. Поред писаца другога реда, као што су Исидор Стојановић, Димитрије Исајиловић, Јован Стајић, у Србији су тада познати наши писци Јован Хаџић и Матија Бан, а у првом реду Јован Ст. Поповић и Симо Милутиновић. Тада почиње свој ради прво школовано поколење србијанско: Лаза Зубан, Љубомир П. Ненадовић и Јован Илић.

Општи напредак у књижевности свуда се био осећао, и што се више приближавало 1848, све је више узимао маха. У нашој историји књижевности претеривало се са историјским, готово симболичким значајем 1847 године, и ствари су се тако представљале, као да до ! јануара те године није било ништа, а да од Тога дана почиње све. У истини, та година је књижевно била обилна и произвела је неколико крупних књижевних дела. Плодна 1847 година овначава велики напредак, не само за Србе, ном и за остале Словене у Угарској. Мађари, који су веслалди у 1848, осећали су потребу да буду добро са народностима, и 1847 мађарски Сабор доноби законе који обезбеђују слободу вероисповести, уносе више правичности у сношењу државних те-_ рета, проширује изборно право, покушава да масом реформама задовољи силно негодовање немађарских народности у краљевини Светога. Стевана. Тај нови дух у политичком животу имао је одјека иу духовном и у књижевном животу, код свију угарских народа, па и код Орба, и у току 1847 изишао је: Вуков. превод Новог Завјета, Песме Бранка Радичевића, Рат за српски језик и правопис Ђура Даничића, Лазарица Јоксима Новића Оточанина, прва књига Гласника Друштва Србске Словесности, а Јован Суботић добија награду Матице Српске за.

(ома, Ск Срмивим (ари ОМАНА Па.