Omladina i njena književnost (1848—1871)

со 9

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

И то се још осећа у педесетим година, до душе много мање но пређе, али ипак у приличној мери Јован Ст. Поповић радо и доста преводи Хора-

ција, по свима правилима „стихомерија“, стављајући.

размер на челу својих превода. Још 1857, Јован Суботић пева хексаметар, поред његовог »изврсног брата«“ пентаметра, у Бечким Елегијема:

Дивни хексаметру, дико Омирова, римска челенко! Дирнуо сам ти у част, али се љуто кајем

Сад ти клањам се до земље, признајем ти дивну КРАВ И пред светом, ево, скидам ти, бане, капу.

1864, у Огледалу Србском, Јован Хаџић хексаме4. преводи Источно Цвеће Хердерово. Још 1868 године Матица, коју су тада били освојили млади, расписује награду за превод Софоклова Едипа, Демостенових Филипика и Цицеронових беседа противу Катилине.

У колико је утицај латинске класичне поезије слабио у толико је растао утицај немачке поезије. Чоке п Коцебу деле владу у преводној српској књижевности. Нова божанства постају Шилер, Гете, Виланд, Лесинг, Геснер. Страданија младога Вертера, у преводу Јована Рајића, излазе 1844. У српску књижевност улази немачки размер и немачки дух. Тада код нас настаје оно што је Тургењев назвао: »гњурање у немачко море“. Немачка сентименталност прелива се у српску поезију, и у листовима тридесетих пи педесетих година пуно је „чувствителних“ плачевних песама, које певају „љубве жалости« п „печал ордца“, као: Тужна пастирка, Јади пастира, Утјеха плачној драги, Уздисај Србкиње, Слатки немир, Месецу тужна жалба, и тако даље. Књижевна дела суде се по немачким узорима и