Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И њена књижевност 63

| по Лесинговој естетици. Хегелова Филовофија је вјерују наших образованих људи онога доба. То је апогеја немачкога утицаја на српску књижевност; после тога, он се само слаби и губи.

Најзад, био је трећи утицај: и то утицај српске народне поезије, којој су Хердер, браћа Грим пи Гете били дали благослов. Млада школа тражила је своје надахнуће у народној поезији, и све више је потискивала стару, класичну, сентиметалну или дидактичку школу. Старису мислили да је Јован Ст. Поповић извршио жељени препорођај рефлексивне, „објекливне лирике“ српске. Његова смрт 1856 била је не само велики губитак за целу српску књижевност но и пораз за старију нашу књижевну школу. Поезија, Јована Суботића, ладна, разумна и занатска, није могла никога повући за собом, п у залуд се он трудио да се огледа на свима пољима и родовима књижевности, певајући:

Хајде; ја сонат који , Да покушам начинити;

Учио сам стихе шити;

Знам како се језик кроји.

Старију поевију није могао обновити ни Ђорђе Малетић, у коме је Шумадинна 1850 гледала највећег живог српског песника, ни Никола Боројевић, који је са подједнаким одушевљењем певао Душаново царство и славио „све Аустрије шчедрог Господара“. Једно време старији су полагали наде на Никанора Грујића. „Буди достојан пријемник Мушицкога, писао му је Малетић.) С Мушицким паде наша дидактичка. поезија, коју се залуд трудио основати по-

__!) Ђорђе Магарашевић: Живот Никанора Грујића. ћаад Јидо| вразепзће Аћадетије, Кпј. 156, стр. 107.