Omladina i njena književnost (1848—1871)

~ ЈОВАН СКЕРЛИЋ

се посрбљавају. Преводи су махом са немачкога, из Чокеа, Хердера, Виланда. Ту се црви пут преводи „ Дон-Гихот“, и одломци из Вечитога Јуде Евжена Сина, „врли роман познатог Евжена Сија“. Ако је икада лист био израз свога доба то је одиста била Седмица: сва укочена и угушена епоха педесетих година, сва „објективна“ поезија и сува и предикаторска дидактика, сав наивни сентиментализам налази се у њој, поред првих производа младе школе.

Педесетих година Ђорђе Малетић је уређивао два листа која нису била дуга века: Подунавку у Земуну и Родољупца у Београду. Подунавка је излазила од 1856 до 1858, у издању земунског штампара Сопрона. Она јео имала тип осталих наших листова тога доба, полу књижевна полу „поучна“, са много превода са немачког. Сарадници јој нису били многобројни, од познатијих Љубомир НП. Ненадовић п Милан Ђ. Милићевић, који тада почиње свој обилан књижеван рад. Ступце листова испуњавао је готово сам уредник, трудећи се, бев успеха, да свој лист учини што занимљивијим п бољим.

Од много већег интереса је други један његов недељни лист, који је, 1858, заједно са Владимиром Вујићем, уређивао у Београду. То је био Родољубац »улист за равпростирање полезни знања“.

Тај лист, који је иначе уживао потпору »„штедрог правитељства“, није био дуга века: од | маја 40 5 новембра, свега 98 „числа“. Родољубац, и ако је излазио под уредништвом двојице естетичара српеких, од којих је један био и песник, није имао готово ничега књижевног, шта више исповедао је извесно презирање књижевности. Забави је давао споредно место: неколико преведених при-