Omladina i njena književnost (1848—1871)
ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 19
поведака, а ниједне песме. И то је била концесија, рђавом укусу публике: „коме крепка рана неподноси, тај нека се слабијом послужи, док се с временом и за ту прву не оснажи“.
Креику рану представљали су многобројни чланци о »уполезним знањима“, популаризовање природних наука и обилато давање хигијенске поуке. У значајном Уводу; од Ђорђа Малетића, у првоме броју, полази се са гледишта да је српском народу изнад свега потребно да у знању и просвети надокнади што је у вековима ропства и таме изгубио, да се свим снагама потруди да као најмлађи члан европске породице стигне остало културне народе. „Поглед у напред открива, нам срећније народе, отвара нам жељу к подражавању И принуђава -нав пажљиво испитати наше стање и наше недостатке“. Српски народ треба да иде за примером и за искуством просвећених западних народа, да усвоји њихову цивилизацију, која је својина целога човечанства: „Обштега, блага сви су учасници, свима дакле у дужност спада на њему радити и изправљати увроке назадку, изпитати и уклонити и тако темеље зданију народне среће полагати“. ·
Родољубац „из тих разлога, хоће да српски народ ба корисним и примењеним наука просвећенога. човечанства, у првом реду »приро-
а ; а мати и јавно љуби · дословијем“. „Природа је обшта мати и јави т М па
уџозна ма,
своја, чеда, само је ваља познати и по њени нима се управљати. Ко нас тек учи с природним наукама упознати се, да ли овој или туђин, 1) је на мерилу науке и ползе све једно“. Природне су науке „Најбогатији източник народног уран то 4 благостања“, и њих треба у првом реду обдела-