Omladina i njena književnost (1848—1871)

74 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

вати. Зато Родољубац поклања готово искључиву пажњу тој крепкој 5 део чланова су популаризације природних ука, хигијенски са· вети, пољопривредна упуства, поука сваке врсте. Чланци „озбиљни и поучителни“ носе називе: „0 душевној моћи животиња“, „ Лековите воде“, „Пасје беснило“, „Здравље шта је“, „Владање у великим богињама«“, „О лековитости шећера“, „О великој потреби и ползи воде у варошима“, » О неговању деце у првим годинама живота“, „Школе за малу децу“, »0 возпитанију деце“, „Дружства умерености“, „Сравнење Француске и енглеске земљоделске економије“, „Чим Енглези ране своје свиње“, „Који је род стоке у Србији најпотребнији“. Поред тога, има мањих етнографских и географских чланака, о Енглезима, Русима, донским Козацима, о Паризу и Французима, Бедуинима, о · Стамболу, о Кремљу, Гибралтару, и тако даље. Ти чланци, који су по свој прилици преводи, нису потписивани, сем неколико хигијенских чланака, под којима стоје имена двојице лекара: А-р А Медовића, и д-р Ј. Машина.

Родољубац није нашао одзива, и поред све владине помоћи, морао је убрво престати, жалећи се на неозбиљност публике, али тешећи се да ће се „гласу разума и вештаствене ползе по времену одазвати« и они које је забава, „шала п безпослица пре времена успавала«“. Тај покушај није успео, али лист није зато мање занимљив и значајан. По своме утилитарном духу, по извесном презривом мишљењу о књижевности, по своме култу природних наука, по умерилу науке и ползе“, по истицању „разума и вештественег ползе“, —