Omladina
Смрт фашизму - слобода народу!
Поа =
Година |
ДВЕ ГОДИНЕ ОД | КОНГРЕСА
антифашистичке омладине Југославије
(Отнт дана навршава се дас године од| змачно | конгрес — туту остварења нај1 комгреса ширег омладнћугославмје — две године од дана када не Југославије. За дос године ослобо- | је створен Уједињени Савез Антифа.| дмлачког рата мспуњавајући задатке | шистичне Омладине Југославије. | ком. исигресе, омладина је учинила много. прес је одржан М, 28 н У у ове створмла | ослобо! Бихаћу. На конгресу је теховину своје борбе — своје мстии- | трисуствовало 365 делегата саз ослобо- ско, пуно јединство, Показало се да
Београд, 28 децембар 1944
омладински дом м радну чету, јер је преко радма слушала да се у Босанској Мрајким ма тај начин окупила омладима. Тај дух мимцијативе у стварању о младинских организација потекао је са | конгреса. Преко | конгреса м кроз њега ми смо прам пут показали постоји којм организује борбу м рад омладине у рату кога наши мароди у заједници са земљама воде за потМи пуно сламање данас уживамо
њене м неослобођене теркторије.
| конпрес је један од крупних догаћаја у развмтку нашег омладинског порета. Конгрес је бно резултат борбн мапора омладине кроз 19 мјесеци рата. Он је показго да ко
је Савез оправдао назна уједињеног кога му је дао сам маш Тито. Готово у | свим крајевима о мзше земље, па м у јон местима -постеје данас
ције. Дух рада,
у тостоји више она разједкњена омладм- ссојих мапора кроз омладмиску органи на која је годнизма живјела у мраку м | зацију — прожес је од прзог комгреса незигњу м коју су разне протумародне | читаву нашу омтадину, Када је Цевена
сжог Савеза, Енглеске м Америке. поред осталог поназују м сталне пмсме. не везе м долазан омладинских делега ција нашу стео пример како се у једној земљи у току рата може остварнти једмиство младих м до ког степена могу да се ра-
Радно претседништво | конгреса ан клике насмлно мскормшћаваље оу своје
стрке, већ да се родило ного младо | мјесту где није било људи моји бм зна- | имају
покољење — помољење спремно ма пм све жртве м напоре — покољење хереја. Алм мстормски значај | конгреса јесте ре стега м изнад свега у том о је ма њему стеорси Уједињени Сапел Антифешистичке Омладине Југославије. До тада ми смо имали у појодиним покра|инама омпадинске организације као Савез младе генерације у Хр шатској, Српским изрод; омладински савез, Звеза словсмске младине, Наро, дмљачки савез Босне м Херцеговине, Народна омладниз у Црној Гори итд. Стварањем Уједињеног савеза „уједмниле су се све дотадашње организације у један чврст омладински сатез који је у то време бројао о 160,000 својкх членова м којм је срг имзацмоно оформио братство м једкистео моје је маша омладина меховала у борби — ен је постао чврст облик организацменог једмиства семх младих наше земље.
Маршаз Тито са својим најближим | сарадницима на | конгресу
Конгрес је поставмо темеље на којима је изграђен данас тако смажан миамонсни антифашистички покрет омла. | дмне. Кемгрес је организационо повезао | све форме, облике омладиксног рода м | Аво им перспективу њиховог рВИНИ | Раздобље од | конгреса до дамес било је време статног м утормог кестојања да би се обукватмас - најшире омладнисме масе м да 6м со створнла черста о младниска оргаикаација. П монгрес који се одржао годину м по дена после првога дао је но полета да се продузим јаче к одлучимје по путу којм је на-
| пред емладмнсним организацијама или
гифашистичке омладине Југославије
Фрмија ослободнла Бачку у једном
је ка своју иницијативу створила свој
Данас се навршава година дека отиско излази
централни ом
| Ма данашњи дан, 28 читаве Ју 1
шу коју веросатио није још доживела | омпадмна имједног народа фешизмом поробљено врсте, Већ пуну годину | дама, у мајтежим условима борбе про|тив сиирепог окупатора, омладина ју| гославије издајс свој централни лист,
Уједињеног савеза — антифаши-
ставу
у стичке. у | Пре годину дема приммпм су млади| ћи м девојке Југославије у руке прам | број свога главног гласмла, ноји је та. да мзвазмо под месповом „Ми млади“. И почевши стада, пратио је омладину Југосравије, у свим њеним напорима, | еројстанма, жртвама м нмапрегнутим радовима
— њем омиљени лист. Под | популарним масловом „Ми млади“ но. ји је већ својом слиховитошћу мзража#ао динаммну, полст м покрет којим је у пргведном мародно-ослободнлачисм рату наших народа бис захваћен мла. | Ам нараштај Југославије, мкзалм су се Ступци, редови слова м спине. И у се ком броју ммала је омладина Тугосла. вије у њима нешто да научи.
На свођрим страницама тумачно је центрећим омладмњсни орган омладмим најважније м мајкрупимје политичке дога ћаје у свсту м у земљи, објашњавао смжсао толиких политичких тековина, које су неши народи м омладнна сте или у новој братској заједммци народа југосвавмје. На тај начим, он је омлаАММу окупљао, попктичим васпитао м помагао _ организацијама да прошире свој политички утицај на све младе.
У својим „организацноним чланцима“ ом је смурмом руком водио младе крез све проблеме којм су мскрсавали
се мспречиим на путу шмрења м јачање
|едмиства м братства младог покољења
Југоставије, у стварању што чвршће м
што шире организације младих људи. ~
Он је својим оби. |и
пнсво м одушевљавао ма све зећа ом већа херојства м све дивнија — чудеса радних напора — сну јумачку м самопожртвовану омладину из чије је средине потекао незаборавим ње дмпац, изродни херој Мео Л
звију борбене м стваралачке способности уједињене омладине.
Неш омптединсим покрет је нераздеојни део једмисттеног народно-ослободилачког фронта м сигуран помагач нашој народној власти — велмма снага у мз-
сем силама настојали да се достојно одужимо машим народима. Зато су наши народи преко свога вође маршала Тита далм Уједињеном савезу антифашметичке омладине велико признање
одлиновање — највеће одликовање ко. је може да добије једна организације — дошло је кзо знак трманања за вепнке маворе м жртве у Ослободилачиом рату м упоран рад на изграђивању братства међу нашим народима. Млади љуАм наше земље с м воносом но се ово вмсоно одлижовање. Маршал Тито 7 П амтифа|е показао мјесто које је омладина Југоставмје заузела у борби за слободу | наших народа када је рекао: „Наши народи могу бити поносни шта | такву омладину, јер народ који треба да се |
— не | бојм за своју будућност.
ладински лист
! славу
хероја, између осталих ма пр. Ммодра|га Миптовановића-Лунета, Анте Јонића, | Хрмстијана Карпоша.. Он је упознао омтадину с јуначким делима ма пр. младе Словенке Мајде Шилц, која је у борби голим рукама зедавила одурног Шеабу; командира Глушца, којм је цету своју чету, из простора по коме је тукао Немац, у| само без губитака извући тако, што је устао м своје тело изложио као мету тлупом Фрчцу, одвратнеши његову пању, док се није чета потукла из ватреног простора, На тамвим примерима,
Излази недељно
дина наших Из наших
јетко било
бугарсна
ФА окупације па сво до данас свмм сматама заптатала у борби против из је и "вођа им протумародне хобуршке династије. Бугарска омладина својим жртавма доприносила је разбијању политике ммпе-
Зате Љиљана Димитрова из Пловдива, која је погинула у 12-часовној борс кордоном полиције: зато Васма
дничарсим. из КХорделима, из Братинске области, убијен од полиције; Амтом Попов у затвору
номгресу шмстично омладине Југославије најбоље Мк
фијског стрелишта; зато на стотине мучених народинх по затворима м нонцентрацмоним логорима (у Бјеломерцуј м тзв. фашистичким опоравигмштима у Св. Врачу, нису жртес семо за слободу бугарског карода. Омм су борци, нежмари братства између марода Тугоспавије м Бугарске.
федералимх јединица. Они су у „Омладим“ могли увек наћи поучног м забавног штква, нојс км је било пристућечно им бамско, М најмлађи — деца, са занммањем су читали целу „Омладн4 да м не говоримо о њиховим о-
јунацима, „Ћирм
и Мири".
„Омладина“ је систематски окупљапа оно себе млађе културне раднине, открмвала још неразвијенс талентоване млађе људе (марочито у војсци! одгајала мх м пружала им могућности да објављују своје радове пред омладином читаве Ју
на ствврању мрсже дописнижа, она је положила темеље за одгој једног ширеког кадра младих мовмигра м публициста, од којмх велмим број потиче баш из оних друштвених слојева којм су мајмање до сада ммаћни могућности да се
кад м на безброј другна, одгајапс су
ХМИНТ РАЗЕМАЈ — МАИЈЈА МАКОФИ
Роћохет
Факсимил 1 броја пентр а.
странице „Омладине“ младиће и девојке како се брани отаџбина. »Омледннач је од првог свог броја стављала пред очм младих људи Југоставије сестле узоре совјетских хероја рата. Она је ју Ју познала са ратним напорима емглес | Ми у ја је преко »Омладине« дознала за јуначку борбу роб,
народа Европе.
У „Омљадмни“ нашао је сваки мл Србин, Хрват, Словенац, Црногорац, Манедонац, податке о јунаштвонма у борби м раду у позадмим омладине не
Центрапни омпаднмисим лист проимо је
само стога мраја мего м саму осталих
тросветњно м културно мздигну.
лног омладинског зиста
богата традиција антифашистичке југословенске омладинске штампе, ноју је још пре рата репрезентовала „Младост“ (један од главних њених сарадника био је Иго-Лола Рмбарј, нашла је данас у |“ свога
Досадашњи успесм м резултати централног писта, једем је од најлепших доказе котико су биле опрагдане вековне тежње омладине за слоКао и које је омладина Југославије по прам пут стемла услоствељањем праве демократске народне властм, ома ће м слободну омладинску штампу чувати м развијати на добро наших народа м омладини
Са поносом можемо констатовати да у нашј Народно-оспободилачкој војсци м партизан-
сиим одредима има 70—75 процената бораца из младе генерације маших народал "да могу да потврдмм чињеницу да је омла-
од 19 мјесеци натчовјечанске м крвазе борбе.
њих младића, мзрасли су керојн каквнх је ри-
Поштарина плаћена у готову
народа достојно прошла славни пут
16-годишњ!
омладинаца, 19-годиш
у хисторији наших марода»
тито
Конгресу антифашистичке омледине Југослељије
на |
БРАТСКА БУГАРСКА ОМЛАДИНА ЗА ОМЛАДИНУ ЈУГОСЛАВИЈЕ
бугерске.
реко је м услови за његово појвчани, стварањем Центрапне омпљдинске комисије при Националном комамтету отамаственог фронта Бугарске. У тој комисији заступљени су омподнњсии савезм демократских о политичних партија које Т фронт, То је јеш више оснажмло м пејечапо борби
проши-
Са посете бугарских делегата централне омладинске комисије у Београду
ства! ке братства омладине наших су. сједних народа. Кроз кратко време то се показало на депу.
Отачественог фронте Бугарске обећала да ће мастојати да мадокнадм материјалну штету коју је бугарска војсна починила за време окупзције у Србнјм, Махедонији м Транији — бугарска омпадмив покренула је анцију за секупљање помоћи као м за издртжавање смротс деце из Југославије. Још на Првом конгресу антифашистичке омљадине Србије делегати Централне омљадниске коммсије при Нацмоналном неммувту Отечественог фронта Бугареме то су обећалн.
Одмах по свом повратну у Бугарску они су приступили послу. Њихов апсл наншао је на одана у срцима бугарских грађане, мајкн м сестара, која куцају истинском љубављу према намученим нашнм мародима. Залвањујући управо томе усморо ће 10.060 наше децо бити преко зиме збрмнуто у Бугарској. У ве“ зи с тим 21 децембра претставинци Централне омладинске комнемје прим Нацмонапном _ комитету _ Отачественог Фронта Бугарсне; Борне Нинолов (у мме Црвеног крста), Георги Кост. Георгијов (у мме ве:
мог народног савеза), Ангел Калмног [у | име социјалистичке омладмнеј, а с друге стрене претставници УСАОЈ-а у сво.
разуму < Повереннштвом социјалне | вопнтике им неродног здравља Нацио налмот номмтета ослобођења Југосл зијо на заједничкој седници – мараднан су технички плам о спревођењу зиције за примање им мастањивање у Бугарској 10.090 југосповенске деце од пет до че| трмаест година м потпоматању југосле| венсних омладинаца.
На заједмичкој седници нзмеђу претставимна бугарске и неше омладине, утврђено је да ће се за оку децу, која ће становати код приватних породица, уредити дечија обданишта у којима ће деца бити обучавана м васпитарана од Тугословена.
(Ово сведочи са колико — мсирености, са колико љубави бугарска омладина м бугарсим мзрод пружају помоћ машој
| омладмни м нашнм мародима. Ово сведочи м о томе колико с ства м демократијс за: народне масе Бугарске.
То више мије Бугарска Кобуршке династије, То је сосвим нова, отачествемо-фромтовска Бугарска у којој су фашисти м сви њихови помагачи нашли свога истребитеља.
Наши мапорм на правилном одемјању тосла око отпремања деце м схватање ове помоћи брауске бугарске омлади. не, допримеће са споје стране јечању братства народа м омладине Бугарске и Југославије, а то је темељ у кзград-
Њи среће м благостања балканских ма рода. То је дужност коју излаже свест рођена кроз отањ ослободилачког рата поробљених Народа, у првом реду јужнословенских народа,
н, 7 тиле широк
|