Omladina

Страна 2

ОМДАДИНА

Под ударцима Црвене армије и англо~ америчких снага

РАСПАДА СЕ НЕ

сне(е Уједињених марода мемачке војска

пруже непри-

отпор. јатељ на сектору Горње Аустрије и у

МАЧНА ВОЈОНА

ни су ухветили и стрељадн Бенита Мусопмимја, мершела Грецманма им »мсоке

је пораз. Уко- Упркос же- ер: јико_ још можемо говорити о органи-|стоком отпору труле Црвена армије |Паволинна ми Скорцу. Савезничке труровеним немачким оружаним смагама,|све више м сњво- | пе 6 су Хортија, бивриме данас не претстављају више једну |је продоре из простора Брна м шет регента .

војску, него су отсечене м изоловане у многобројним већим или мањим амиме. Истовремено, одох снаге Уједињених нација настављају борбе за ликвидирење ових изолованих немачких група, зедам је немачком милитеризму дубоко у позадини Источног фронта смртим удерец, Јединице Црвене армије лижаидирале су непријатељске групације у “околини Берлина, 8 у сомом граду сломљен је последњи отпор непријатеља м потлумо освојен главне трад Немачког Рајха.

Главнина немачких трупа пружа о1тор у планинском пределу Чешке м Аустрије. Немачка групација у севермој Италији је разбијена зајодничким акцијама амглозмеричких трупа м ите ијанских партизана. Јединице Југосптоземске арммје пресекле су све комуни кације између немачких смага у Ите-

м оних у северозападној Југосласији и тиме убрзале слом мталијанског Фронта. Око милион мемачких војмика под командом генарава Витингхофа, који се маљазе у северној Италији и загадној Аустрији, безусловно су се предави. После капитулације ових трупа мемачке им издејничке јединице на те раторији Југославије стварно су отсечене од осталих јединица немачке војске.

(Остатак мемачких трупе у Аустрији маћазм се у долини Думава, мзмеђу Лимце им Сантпелтена, угрожем надирањем америчких трупа ммз Дунав и Цржене армије ул Дунав. У Баварској се завршава мемачки отпор.

Моревсме Остраве према Оломоуцу им уну-

јединице Црвене армије воде жестоке

рбе на прилазима Дрездена и Горлица, који штите прилезе унутрашњости Чешке са севера.

Истовремено снаге наших Савезника

надиру у Чехословачку св запада.

мачке трупе у севермо-немачкој равници су претрпеле ново пресудне поразе. После поновмих спајања Цргене армија са америчким трупама на Лаби у простору западно од Берлина изоловане су знатне немечке снаге. једмнице Црасне армије су се пробиле од Штетина кроз Менкленбуршку провимцију до северно-мемачке одбране, изоловела немачку луку Свинемунде и полуострво , заузепе важно при станишта Ростом, ми састале се са севезимчким британским смагама које су прешле Лебу зеобишле Ханоњер м избиле ма обалу у простору Либека им Висмара.

О потпуној дезоргамизацији у редо вима мепријатења сведоче и све масоввија предавања фашистичких главешнма. Савезничким трупеме. се предао м ратни коментатор немачке врховне команде мтар,. с Ухваћаена су три немачке маршала фон Рундштет, Ффом Лист м фон Либ.

Највећи ратни ри фишистичмог имлеријалистичког рета и свих злочина над народима Европа, покушевоју де се спасу не било који начим од казне, зли им ови пленови ме успевеју. Италијански партизе-

УОЧИ ПОТПУНОГ ОСЛОБОЂЕЊА ОТАЏБИНЕ

ЕЛОБЕЦ е БелдАн

РА

ИДРИЈА •

зесенише .

. пливери

• СА.ЉИСТРИЦА.

Мађарске, (= одгоФорам и за низ злочине у нашој земљи. Зароб; с џ фрењуског народа Лавал м Марсел Дева. Мајзаћи немачки ратни злочинци покушавају свим средствима де се спасу од казна.

Понуда безусложне капитулације, коју је учинио шеф Гестапов Химлер, британским им америчким стагама још је један нови покушај да се унесу несугласмце између Совјетског Савеза и западних Савезнике. Систематско протуривање вести о смрти Хитлера, преузимање власти у Немачкој од стране адмирала Деница, вероватно је нови маневар којим покушава Хитлер да избегне казму за своје злочиме им да омогући себи своју даљу фашистичку дећатност. Али су м ови немачки маневри узалудни, зато што ће их осујетити војске свих Уједињемих народа својом потпуном победом над Фашистичким бандитима м што неће фешистичким прожокаторима никако успети да овим провохецијеме раздвоје Савезнике.

Ријека и Пуљ ослобођени

Маршал Тито мздљо је своју похвалу (едема ТУ врмије које су после

борби

што Ријеку м у борбама потпуно уммштиле 2 немачко о дизизије, те јелниммама Тугословенске моонарице које су посте успелог десанта на источну оба. ту Мстре уништиле непријатељски гарнизом у важном поморском _ упоришту Пуљу и тиме таве термтормје Мстре.

|ОЛАНШАЈМО

Број 43

ШНОЛОВАЊЕ

СРЕДЊОШНОЛОНОЈ | ОМЛАДИНИМ

Народни устанах је учинно преокрет

учењем,

Десетине хиљеда младића им дјевојока у бмишој Југославији били су лишени права на школу м науку. Сељачкој дје ци је школа била сасвим неприступачна фер су школе само по градовима, а у гредовима није било мнтермата у ко јима би ђаци могли становати. Омладина је доприњела огроман удио у борби, а данас доприноси свој зепики удмо у обнови наше земље. Сељачка омледмна, радничка м уопште сиромешња омладина у овоме ја рату своје нитересе . са борбе. Та омладина с правом тражи да се школује, ома је то празо својом крвљу стекла. њљаст ће помоћи свокм меш подухват у том погледу. Ми морамо омогућити школовање бош окиња којима је оно за вријеме бмаших режима онемогућавано, ониме који су |у преведној борби своју крв пролијевали. Да би то постигли, приступићемо отварању интерната или домова за ђане, отверању ђачких трпезе, осмивању ћачких фондова из којих би се мабављеље књиге за оме ученике и ученице који не могу сами да их набаве. Мнтермате ћемо отварати зе маше другоње и другарице, борце из наших бри-– геде мпи св терене, који су задужипи читаву нашу земљу својом борбом и задом. Митернати ће служити зато да би шкопа могла да буде приступачна дјеци се селе хео м сиромешној дјеце града. У тој омпадиим лажи м' способности које су до рата биле сармвеме, мису била развијане, а које су у мародио-оспободилачкој борби не којима су их стутажали бивши режимн и спаје дрзе гоџјене способности пружили домове им којз хоће да им помогне да св уздмтиу. Доста са мол мас гозопмво 5 ретте ба от а. У свим совд-

поставља то мао китан

зежтјев. Дум-

мост је меших власти да се поетарају де се то питање боз икаквог затезања (ријеши, Свакм град у нашој земљи троба да настоји да се у њему отвори интернет. Одмах т почети са тражењем п је, са питањем уређења тих просторија. Пред наше власти треба мзаћи са готовим приједлогом гдје ће се отворити интернат м онда тражи"и ту зграду. Упоредо направити план за набзвху крењета, столова, клупа итд. Поред тога што ће нам влест помоћи треба развити ход родитеља, код свих гређана интересовање за отварањо домова м кнтернате. Припремити културне 6 У

ррист отварања имтермата. С тим је уско повезено стварање ђачких мензи,

Ђака који не могу да ријеше питање исхраме. Има у ммотим крејевима ћака који долазе возом у школу. За тамве другове организација мора учимити све да се што отворе мена» у којима ће се они кранити. Посебну ћемо бригу посветити стварању ђачких фондова. Из тих фондова би се меши сиромашни ђаци смабдјевали књигама и најпотребнијим с училима, Хитио би било одржати конференције ђака им родитеља по питању а им ђачких одензи ,в ме њих позвати м наше власти.

Маше организације морају одма, жомкретно, приступити рјешавању тих питања. Неша земља треба добрих стручњака, марљињих инструктора и радмика. Наши борци, маши удартице ил села м из градова ће бити ти који Ке с пјесмом слатаћмаати тешкоће у обнови и подизању наше тривреде, али зато се морају школовати; Зато је потребио да све маше оргемизвције, неодтожно и са свом озбиљнснићу, при– ступе отверању мнтерната им мензи, ђачких фондове.

Зага Уммћевић

Наставља

Већ је десет дана како је отпочео ред

неције у Сан Франциску, Поред учешће скоро свих претстааника _ Уједињеник мароде, мерочнти значај конференције у Сам Фрамциску подвлачи време у коме се ома одржеве. Подудерање по метка је со

се рад конференције

меких земаља чији се допринос састоји семо у 4 са Немачком и Јепеном, и с друге – стране неразумезење оправдених захтева Пољска м Албанија које се од првих дана налазе у борби раме уз раме са Уједињеним народима — још је увек првдПо: к

ајетских м виглоамеричких смага, 1 ликог значаја кеко за здврш рата тажо и за обезбеђење мире, који су се десили 25 етрила, симболишу решеност Севезнике да што пре ми потпуно униште немачки фешизам м осигурају послератму безбедност — народа. Брзина којом се одамјеју логађеји у Европи, пресецање мемачких смага, зеузимење Берлина, свакодневне мозе победе, предеје целих – потврђује скори саршетен рата, што деје јеш већи значај припремању статута нове светске је зе ње мире, »Сезиљање конференције Уједињених нардде у Сам Фрамциску још пре ззаршетве рата против Немачке домазује не само де су велике силе попсла ремуна о историсном искуству из грошлог рата, већ и то да постоји ме-

је помагала мешег заједничког не| пријатеља у току свог рата, а не по|зазти Привремену пољску леду које | фуннцменише у ослобођеној Пољској, ужжвајући огромно поверење пољског марода — змачило би заузети став коби био у потпуној супротности _ саг зедетком ове конференције. Нико ме може да негира чињеницу дз ја Пољсже флада, које је сода састваљена у в прева влада. Оза Пољска вледе ужжаа пуно пољерење марода м учествује у борби протиг нашег зај : раме уз рама са нашим савезнициман рекао |је на пленарној седмици 30 еприпа Мо|потов. Претставмици Југослешије, тумачећи осећање својих мгрода, изјаскили су се против учествоавња Аргектиме на кожферемцији, Ф за познаањо Пољске,

у Сан Франциску

"Отсуство Пољске, које се у току чи1 за заједнмне- протна мачког фашизма м хитлероваца, задаје нам бол м ми не желимо да ту бол још Фише појечемо позивајући на конференцију једну земљу које је кроз чи

о- | заво ово време била стварно у против

ничком теборун. ;

Својом доследном попитиком у односу не друге држање, како пре теко м за време рата, Совјетски Савез је о увек показивао жеље за међумеродну безбедмост м ссигурање мира. То потврЂују покушеји у старом Друштву _ нероде, уговори се Пољском м Чехослевечком пред сам мапед Хитлера на ове земље, које су изиграли влеститм нетих марода. Томе сведочи коглиција Соајетсхог Савезе, Енглеске и Амсрике која је спесла човечанство од ф уг И сад низ уговора о пријатељству м послератној серадњи са Француском, овечком, Јутоглавијом м Пе Жеља великих Савезника м сљих Уједињених мација да дође до безбедности нгрода и осигурања мире у свету, севладеће

сто ромија одређених 11 члачова. То су Аустралмја, САД, Совјетским Севез, Велима Кина, Б ија, Кама да, Чиле, Чехословачка, Француска, Персија, Мексико, Холандија м Југославија. Улазек Југославије у и

потерђује. снагу м углед који је

На седници Министарског севета, које је одржана 27 априла под претседмиштвом мершеља Тита, одлучено је да се призна албамске владе гемералљ-пукознихе Енвер Хоџе м да се са њом

њима јамио рез; мање у по- све ове тешкоће. Зете је Мелотов репа основне ррсстомћ мађунеродме | Министар спољних послова др. Шуба- | као у своме говору: »Емергично одбибезбедностих пише московска »Прев-|шић у нарочитој изјави за »Глас Амб- |јамо тотућнст да дође до размимомдве. рижен, говорећи о том питању, рекео је:!пажења нашег јадимствен, У току саме је Упргвни коммтет је одлучио да претставници 13 марода уђу у Извршни комитет, уме-

Југославија је признала албанску владу

ње тога задатка, Народ мијс добио само слободу, него је по први путу историји добио и своју мстимску деможратску владу која мије наметнута споља.

избора, који

ве

м назива

Резултати 700 мајвоћих

ммотић

«

између Ријске и писти; иапродввла ма, на сметору Уне ваше труса постова“ ер УЋ сабргнае А Шгоаваер У узана пао сузоеевинивј МИ ено ривн зијра Збет а

премо планмиско-шумског терена до 70 |у сфанзмву, ослободиле су после зме- | истахво м Молотов у свом говору на осзејачи продрти у лавина албански | поштедном борбом право да добије

им ма запад, зајсдио са једмимцама Ју. стокмх борбм градове Босански Нови м приредби која је одржена изван коме народ је, први у Европи, одговорио |признење своје демократске владе. Ју-

паметне меринрина. пити 16: | Лира Фери ПИТАМ оркцем. Преко парходн УИННРУму | гоедевија.је-то преп оуаненне Јуте

с у обалу Ис ре продрле Сављађујући жесток отпор кле пушка. те “

у градове Ројт, Пи и Тре. Ова ви. | пала пиона анти а роди авим за слшту стар. И зло [В||е узржла народна војска која је сво: | па до довноне са здушљаљењим

новија победа која је од беспримерне | фронту у Хрватској, измећу Саве м Дра- | розумљенво да марод чија је врмија по фид сопственим смагома и | 78 У. У

политичке важности, којом је отпочело | пе. Онс се приблеоавају на подравснем ||ачими међу првима у Европи, који је дао | бадију. Албанске смаге меставиле су|поздрављеју одлуку владе демокрет-

коначно ослобођавање наше браће у Сло- | сектору заједно са бугарским трупама |с9 Од себе за борбу протме немачких трупа ма тери- |ске Федеративне Југославије.

веначком Приморју м Мстрм, претставља | Колрменици а ма центру фромта, после | "роба да заузме видно место ма Кон робији Југославије. Ове одлуке дожазу-

мов доказ о сназм и способности маше | форсирања реке Млове, воде успешне | ференцији која одлучује. је решеност елбанског нерода да ка-

младе војске. Ове операције претстав- | Борбе у правцу Чазме м Бјеловара. Слави борбу док со ме умиште м по. |(ПШТИНСКИ 36

љају велику компликовану офанзиву Једногласно је примљено де пленер- У

тротне снажно утврђене одбранбене ли- | _Операцијама наших трула у вв Ма мољаше Ме своја

није, у којој су учествовале у комбино- | 56 више су угрожени градови Сисак и зерод. то Резуптати _ општинских

ваммма акцијења наше пешадмсие, оклоп- | Карловац којм штите прилазе Загребу Сунг, Манеа УН НЕ инв етно рбн проти: | долазе из свих делова земља. потар-

не. мотеризовене, артиљермсне, помор. |са јужне стране. У мсто време неприја- | слољних послова Стетиннус прет- жодмеи људн којима је [Е- | ђују ранија предвиђање да је велика

сте и друге снаге. тељске снаге у северној Југославији у- | содних Извршног м Управног. дмим циљ био ослобођење земље и|дећина глесача одбацила Петена, Наше трупе су опколиле у Ријеци о- |трожсне су од “ не који су постигли једимство за остваре- | ши и све њихове акције. Париска штам-

статке двеју номачких дивизија м отпо- |трупа које се налазе ма фронту у Међу- | ја није дошло до саг Основно | па ову

челе уличне борбе у Пуљу. Маставља- | МУРЈУ код Вараждина м ма Мури. Про. | питање меспор. на кон- је победом Републике, У Перизу кему-

|ућм офвизнау м правцу запада им севе-|дором меших снага кроз Словеначко ава које у току рата на Нова аустриска влада мисти су добили 27 месте од 90. Репу-

ра наше снаге ослободиле су највећу Приморје према сењеру, Љубљански гар- | само да мису ништа за ствар бликански покрет 13, социјалисти 12,

једранску луку м град Трст, мидустриски | иМЗОМ сада више мије угрожен само са| Уједињених _ марода мего су својом У Бечу је обрезовена нова привре- | радикели 6. Остала 32 места подељена

град м пуку Тржич, градове Гормцу,||уга м југомстока, него м са запада м се- мена шладе ма челу са др.|су између стрвнана отпора м конзерва-

Толмин, Кобарнд, У овим операцијама 'орозапада. Немачку, док со мгродима који су во-| Карлом Ренером. У овој влади налазе |тивних група.

је готово читава Загреба м 6: пи. | дили октивку борбу против се 4 социвлдемократа, 3 кришћенска саштина показују досад де комунисти

Метре м Словеначког Приморја. Маше тање је најкраћег времена, јер је данас | Немачке ускраћује то право. Питењејсоцијалита м 3 министра која су вах | добијају скоро четвртину свих гласова.

снаге избиле су ма широком фронту на моша Армија постигла толмку снагу, а | Аргентине, чије је држање још септеме | странаке. Међу њима су им вођа главно | Социјалисти су нешто мало повећали

реку Сочу, прешле преко ње м нади. м тако повољис позмције, да ће у нај бра месеце 1944 жигосао тадашњи др-|аустрмске организеције отпора који | своје. претставииштво мис штету радике-

Ру дање ка Видему м Џемомм. Западно скорије вроме потпуно уништити све жезни секретар Хал »као главни цем-|су се мстекли у меданним борбама. ла и десничарских група. У

од Тржича наше трупе су се < са непријатељске банде на нашој термто- |тер фешистичког покрета у свој хеми- | Аустријенци који се налазе у Енглеској | областима жеме, које су се првм пут

новозепандсимм једимицамр У саставу|ријм м ослободити посљедњи комадић|сфери и кео извор мчфенције за саејупутили су поздрав новој привременој | појевиле на биралишту, гласале су за

снага маршала Александра. оставе делове Америкча, поред _ још! влади. "комунисте.

оним