Omladina

и

- мика совјетске мауке м уметмости при-

Број 44

Приредбе

совјетских

уметника у иностранству

У места, моја су још медаано била поприште жестоких борби, дошли су претставници совјетске културе.

Црзена ермија је отворила читавом свету очи м показала празу војну м ехомомску моћ Совјетског Савеза, она је показала саличину руског националног духе, који се испољио у моменту смртив опасности, Руски уметници су освојипн _ срце стушеваце и гледелаца у нмостранству, дубином сљоје уметности, богатством њемих боја, чаром ње мих мелодија, високим _ нивоом уматмижог извођења. Многи слушаоци концерата вем границе призмели су да су совјетска м класична дела која су извођема у комцертним салам лодигла зазесу пежи м предресуда, коју су у току ммого годима мскусно постаељали мепријатаљи,

И зето мо треба де чуди Зил ње посла свеке приредбе

Хелсинкија и Софије ке могу да прима све оне који желе де се упознају се совјетском уметиошћу.

Совјетској култури дала су дубоко призмање маша брећа по м протм. фашизма — Југословени. штво АВНОЈ-е је мегредило согјетсне уметнике који су неступали у Јутосљавији: 8. Барсову, С. Мосерер, М. Козотупоњу, С, ова м друге орденом „Бретства м јединства“. Домтор Рибар је ремао, дејући ордене, дз је ова маграда, учањена на иницијативу Тите, дар читавог марода Југославије, У узбуђаним речима доктора Рибара, звучеле је искрена захвалност совјетским уметницима за задовољство које су они пружили и за оно велико културмо дело које ома раде, упозмавајући је је са 1

нгрод: уметношћу.

Се огромним успеком су одржана гостовања Црвснозаставног ансамбла, црвенсармејске песме м игре СССР у Финској. На концерту у Хелсинкију, који је био приређен зе чланове друштве мринсиз —СССР«, присуствовало је 8.500 људм. Међу њима су били министри финска владе, јавни редници, књижеаници м уметници, официри финске армија. Градске упргва града Хелсинкија је у чест

јем, на коме су присуствовали учесниџи енсембла не челу < у водмоцем, Народним уметником СССР А. Александровим, Свани концерт је било мх је око 10, изазивао одушевњене овације,

Пред мама стоје белешке утисака жеје су маписане одмак после концерата у различитим финским градовима. Его неколико од њих:

„вечерас смо услели да видимо м чујемо „тејно оружје Русије", чијом је смагом руски мерод могао де поднесе све тешкоће рате,

Инокане „Певали сте о себи, о срцу (ерода; Присуствујем _ шестом _ концерту доћи ћу још једанпут. Химна маше земеље је била одлично отпевана, Невароватан концерт. “ Сула Линдберг „Дошљи сте, певали, играли м победали, Срдечно захваљујем“ У ВК. „Својим певењем ста победила наша

срце, Ићи ћемо руку под руку слободи и светлости, Нека се настави наше

Живела Црвена арми- | дељне "

»Веша приредба је превазишла моје очеживање. Била је препуне' топле срдечмости.. Толико је величанствена способност владања људском душом да је меми, хладнонроном Финцу, неметуће да то мзразим довољно јасним речнме. ИМ због тога, ошемућен м з чуђен, могу де кажем семо једно: св је било величанстесно! Искрено вам захваљујем за концерт жоји је загрејзо моје срце. Са хиљаду зехзалности м надем де ћу вес ускоро понозо зидетил

Поручник Л. Б. Мистинон

И ма храју још једма кратка али карактеристична белешка:

„Ако је душе. народа тако света и чиста кео његова уметност — онде је она. бесмртна...“

с.

Навели смо, разуме се, само мал» део оног огромног броја одјека одушевљења, којима су пуне странице мњита, које пишу слушаоци посље комцерате. Али м ови су примери довољмм да се добија слика о усптежу, који

Црвенозаставног

ме уметности још више отварају пред људима у имострамству тајне смаге машеег народа, који је умео да створи прекрасме културме драгоцености м де их пожртвовано брани,

И. Игорја

(Из „Совјетске уметностим)

ПРОСЛАВА ГОТИШЊИЦЕ ШЕКСПИРОЗОГ РОЂЕНДАНА У МОСКВИ

У Москем је одржана 23 априла традиционална конференција посвећена рођендану великог Шекслира.

Мижемл Ми

шекспировске секција у Свесавезном позоришном друштву, изјавио је претстељмику ТАСС-а: „Ми брижљиво припремамо конферсмцију посвећену Шекстиру на којој ће истанмути уметници

вацки, Алексеј Попов одржати преда“ вања. Моје предевање моси маслов: „Шежспир на совјетској сцени за време рета“, Проучавење великог енглеског дрематурга није престало у Совјетском Севезу ми зе среме рета. Песмик Борис Пестернам сада преводи „Хенрика Ту", За време рата он је превео „Ромеа м Јуљију“, „Хамлета“ и „Отела",

Усксра ће мин наука СССР изем муногренр совјетске шекслирологије м позоришта“ м другу ињиту „Историје емглеске литературе“ у којој је главна пажње посвећена Шек-

пријатељство." (О. Хапос

СУДЕ

Ску културну делатност тршћанских ааректерише једне значајна куљ-

КУРТ ЗА СЛОВЕНЦЕ

Шекспирових дела. (ТАСС)

ТРСТА

централних државних жласти, кије уродила плодом онда су преко | „Друштве св. Ћириле и Методија“ семм прикупили средства за подизење Шежспирових драма Мимовлс, Јуриј-За- |

Ра мисли РИВИСЕ

ОМЛАДИНА

КУКРИНИКСИ:

Пре 12 год. Максим Горки је уме мпедим, жајлу Купријаножу, Порфирију поу м Николају Сохолову, који су још од студентских година уједињени у Ја мичкој сарадњи под псеудонимом Кужрининси: мислим да је у области карикатуре могле де постоји таква једнодушна м мерездзојна тројка као наши Кукриникси. Њихов таленат је признет; у т0ку 6 год. својим духовитим; веселим радом одлично су доказа мост њихово развитка и знечај њиховог стварелашта. лим _ њихозој тројци још тешње _ пријатељство, још зећу једнодушност у радук,

Уметикци успешно остагрују поуку Горког. Кроз озе године они су постигли широку популарност м признања ма само у совјатској замљи, мего им у иностранству. Свуда врло добро позмају и воле Кухриниксе — ауторе диеих сатиричних цртежа, велижих сликарсмих плетна, потрета и лирских пер сажа.

О почетка Отаџбинског рета Кукрииниси побеђују непријатеља својим свуириччим оружјем — заједљивом кориматуром, моја га уништава, актукл Ним _пазрмотским _ плакатама. Плодан Ред уметника добио је високу оцену: 1942 год, била им је дета Стаљинова награде првог степена, в исто тако су добилм назив зеслужних уметника,

У малој редној соби ји ма стопу пврче хертије; списом неодложинх ствари: ред за нотиме, часопис, војно издење. Кукри|икси рада много: рађа се тема, сва

»Не знам ди ли је востојава, али ме |"

АУТОПОРТРЕ-КАРИКАТУРА.

И њихово је оружје допринело победи

тројице раде скице, бира је Затим

— Систематски, из дама у ден, ми мртемо керихетуре за новине и чесосе, плакате, »окна ТАСС-а“, при

радимо као сликари м графичарм. Недажно смо осим тога завршили серију цртежа за књигу припожодака А, Чехова, која ће да се изда у месовној

У децембру 1943 год. успели смо да идемо месец дана аутом по тутевима рате. Ми смо и раније били у рејонима који су ослобођени од Немаца. Као резултат посете Петришчеву, месту извршења казне мад Зојом Космодемјенсжом, била је слика •Тање«. Огромни су били утисци с пута. Посматрали смо страшен призор рушевина, који су остевили за собом Немци у Мшемску, Орлу, Курску, Фатежу, Сумеку, Кијеву. Сазим од мес је напревид десетине #тида уљеним Бојама м много си оловком. _Настојели смо да у њима подвучеме трагичне _ пејзеже рате м црте прелорсђањо живота у ослобоћени рејонима. Сао је то материјал зе будуће велике слике у којима хоћемо покежемо »бличину м жраброст севјетског народа == народа борца, народе победиоца,

Сода

Москће спремају ноге албуме Кукримикса: »Црним ка беломн се текстом. С. Маршена и албуме политичких ибрикатуре, Организација „Амерички клубови дечажа", која обухвата дечаке од 10 до 18 година, позећала се м прошири“ да је своју дедатност за протекле две деценије и данас има своје огранке у свим граловима Сједињених Дожава, Омладинци свих вера н различитог нацнонатног порекла имају услова за де

Н

Нлубови дечака у Сједињеним Америчким Дрмавама

ушле у фат. њени дечаци су желели да помогну у ратном напору. Одговор клубова дечака био је програм добровољног рада за победу. Добровољци за победу су скупљалн старо гвожђе, хаптију н маст, радили као осматрачи и стражари на станицама за ваздушну

з | кал су Сједињене Америчке Државе

. позметих словемачких комлозитора и дмржганата, нао Х. О. Вогрич, ишз Г Трбец, Босилиј Мири, Срећко Кумар и 8 Шонц, кома се једном пружила припика де још првих године мталијамске окупације присуствује једном концерту кУчитељског жорзе у Трсту м да по-

прати коћ (Он је очда морао осетити духовно је- | зиј динство мешил народа, које су стречавале попитичке

Трст није могао да оригиналним де-

Словенци су имали мапо богатих добротвора који би њихове културне у-

стамово помогли новцем или зад) сжонцемтрисео сав културни м политич- | баш

нама, Економске осмова за њихову кул-| ки живот С каје је па запосела Италија, (Год вопул наук. турму делатност је створена У дому« је било смеште- | !730 укимута % у Италији сва штампа сувише далеко. Од И на рата ние пена | и ја треба културним друштомма, очитеоницама«, | Ралазмља у рукама »Драњачичког дру-| 798 7849 г. 2славјежско друштвом,

певачким хоров сталешким органи- | штвач (а. 1702 г.). Ого друштво је зе- у 1848 г., по-

зецијема или кагније у политичким пар-| спитало меколициму трвокласник глу-|чело је до издаје на ијсв је

тијама, Тај мали човек

масописа м новине, као м шжоло, које је похеђало његово дете. Општинско веће, које је уживело. и права земаљског већа, тражило је од њега порезе, ели је одбијало да му призне манар семо једму једину школу

ска их улога развила у добро фумдиранм. новчани завод, подигла је 1904 год. палету "Народног дома« где се брзо

маца, који су касније — пошто су фе шисти спелили м "Народни домн у цењ ТРу града кво м све остале — св успехом меступали у Љубљани. Од »Пегског и глазбеног друштвеч развила се музичка школа »Глазбена матицач. Низ културних друштазе с певачким хоровима указује ма мерочиту наклоност

према музици, з марочито|

У граду.

ревању. У урау је редила неколицина!

борбом за одбраму марода, Баш из тог резлога се разила уб: и није слу-

сматра с Ханон преданошћу народ „

ше н модеже авиона и бро. дова за ммујску и морнарицу.

турни центар дуго мепазио у Трсту, осисаали су свој орган »Наш» слога још 1870 год. јаче струјање ког живота после оснизања

ког друштва Единосте (1874 год.) донело је ноту штампу м ново публижације. Год, 1875 основана је »Единости, кокољачи и најтежа времена ПОД 1928 г. угушена од итапасти. Један од најмстакмука публициста Јосип Годиме

сми је објавио 1872 год. дело о историји Трста. Треба истаћи живу делат-

м других Опасност да народ посла затварања школа остане без свахог васпитање м

ициме нових публикација. Небра јење књига, мадавачних предузећа им

:, одкело би нас м тернодичних пу-

у месопмс »Наш род« м »Женски свете,

зе мишо сеих часопи-

Страна

Македонски борци пишу

Пут једног овчара

„Дуго година сем био бедно нагрећени осечар. НМапаесео сам стада мојих првих братучеда. Досада ја нисам знао шта је празник. Време сам проводио по торовима м за озцема. Скитео сем се са пламиме ма пламиму, ме мешајући са са народом, Никакву нагреду, никанву плату нисам добијао за мој дано ноћни, тежак м нељудски живот. За цео мој рад добијао сем је: „Ти са. ма. реди, а ми зодимо рачула о таби, теби седа ме треба нозаци.

У тежвим приликама дође ми м счупеција Македоније и се њом фашисти. ко ропство, Фашисти су ме стапно гоим, зато што сам комо им хранио партизаме, Нестедоше још црњи дани за мане. М када ме фешисти позваше да служим њиховој окупаторској војсци, сењест ми није дозволила да спужим баш фешизму, који је био узрож мог црног м мимало веселог животе, Остејало ми је само једно: да ступим, коо сам верни симови нашег народа, у редове наше НОВ. У редовима наше војске, ја сам први пут у своме животу доживео веселе м“редосне дане“.

ећа Кардуловсни, зем. политном. " мета ! бат, (Из батаљонског ли ста — џепна свеска „Нашиот пат“

1 батаљона)

Зашто сам постала партизанна

„Често су ми другови м другарице партизени упућивали питање: „Зашто си постала партизанка!“ Одговор што сам је давала угех је био један. Је сам сеоска девојка м као такаа редиља сам ден м моћ. Живот мм је био празам. Нисам више могла да глодам бедни живот мог

народа над којим је окугатор вршио зверства. Много пута сам размишљала: зар њи Махедонци неће. мо да живимо једним бољим животом, зер нема сеоским девојкама не треба просвета м култура! М ја смело кренух с пушком у руци заједно са борцима маше славне НОВ да донесем слободу нашем измученом нероду, да у нашим селима бљесне зраж култура и просвете, коју су машем народу поробљивачи ускраћивали“.

Деска Тошонска, болничарка | чете | батаљ. (Из ботаљонског писта — џепна свеска | Нашнот пети 1! батаљоне)

Народ у борби У Стрмашеву

„е-· Пошто смо уништили попицајца М ровови се напунили њиховим прљаим пешинама, сиљазим у село. Ту вњдех баку како је зегрлила једмог партизама м кроз сузе му говори: „Е, синко, нек вам је влал што сте побили оне изелмце. Већ нем се попеле на граву. јереће месо нису могли да једу већ усех тражили дебелу јегњетиму, Када су долазили у кућу не н узимали су све што су желе; су господзрн наших нућа и нашег еде Јепо и воду нису сами носили, већ су трежи ли де им сеоске девојке носе чек у ровове турко попошо смнко“. Стигла их је казна, синко, што су тражитк — то су и нашли. Ви да сте живи, сиико, увек тако да тучете проклете фашисте, док се потпуно не ослободимо“.

д ' чете | 75 6 ботаљонског писта

успних новина „Нашиот пат" (Наш пуђ Пег батаљона);

Борба за равнопрфеност држоаљана не само што се тиче употребе његовог језике пред пластима и њеспитања на метерњем језику, њећ м као човека се социјелмим правима — од којих најелементарније на пуноврсдан живот тотстрекавава је ред на што бржем подизању жуптурног степена Словена ша, како би се омм могли м у том тогледу такмичити се Италијанима, Отуда м оно одушеаљење којим тај живаљ прихвата свему побуду м ме културном пољу, а које често мзненађуја мемнформисани сљет,

дили у Трсту, међу њима Јепеља и М. Фр, Цегизр је“ уређивео прве бројеве »Единости«. У ношије доба истакли су се кео омладимски писци Рибичић им Карел Широк. Позната песма Драгутина Кетеа »Помол свКо У Трсту су ве м сликари Чримгој м Бамбић, те вајар Горше. Редо је борезно у Трсту и Иван Ценкар, који је гприпа 1918 год. одржво управо. пОчишче-

жрватском језику с »Славјанског родољубах; есније се појевио “Јадран ски Славјана. Крајем Баковог епсолуТизма оживао је културни и политички живот Слољечаца, попрећен мовим листовима, као „Илирски Приморјене, затим »Словенски Примореци итд. Мстерски ХЖрагти, чији се политички м кулљ-

што су у ) тошто им ја штампање у Италији за-

достигли огромам тираж. У тожу посладњих 15 година италијанска. окупације оласти су угушиле сважу кулТурму делатно: Словенаца м Хрвата. од најтежим казнама забрањено је | кар штемпење свехе публикације, па чак м обичних календера без икаквог коменТара им верских књиге. Раслуштене су м сте културне организације.

ње мм помлајењен у коме је позивао

сповеначке родне масе у борбу за независну југословенску државу.

о пе уаарујук у у нову држову Цањ

дао баш у Трсту, који је

демес абони знању подвизима

мароди илечког покрета, који ја местажњем Цанкаревих идеја. ПБ.