Opšti spoljni uslovi po život bilja : po Saks-u i dr.

16

и. пр. у жарким пределима Нубије сачувају извесни џбу_нићи своје сиротно цвеће и онда, кад се све друге биљке сасуше и лишће им поотпада. На другим местима, опет сочне биљке, особито жабице, (какте-е), задржавају снагом своје организације сок и помоћу његовом расту и за. све време дуге суше. — Многе се биљке чувају од суше образовањем бодљика, длачица, а најзад по неке и лучењем етерских уља. Бодљикави су већином џбунићи у степама, они мало воде испаравају и тако могу да истрају и са оно мало воде, што им њихова, постојбина даје. Длачице умеравају такође сунчану жегу; оне су врло разног изгледа, некад су као густа вуна, некад опет као свила, а некад су опет тако чврсте, да и себе ибиљку чувају од губитка сокова. Кад биљка етерско уље испарава, онда сваки цвет окруже облачићи уља, који испаравање воде спречавају и хладноћом, што се на тај начин развија, ублажавају сунчану жегу. : Неке биљке могу за врло кратко време да се прилагоде клими (аклиматишу), тако н. пр. кукуруз од веће сорте (Лева, аазипа), који је из Америке у Европу донесен и ту сејан, израстао је прве године око !2 стопа високо, али је мало плода донео. То је семе друге године сејано и већ се опазила знатна промена. Кукуруз је сад нарастао само !0 стопа, више је рода донео, али је овај своју првашњу белу боју изгубио а исто тако и пљосан облик: постао је сиваст, шта више, неколика зрна већ су добила карактеристичну жуту боју и округласт облик. После шест нараштаја (генерација) изгубио је у толикој мери своје првашње особине, да се од обичног кукуруза (Љеа тлауз) могао разликовати само нешто бујнијим | растом.' Од озимице, која је у пролеће посејана, пропало је 967/ зрна, јер нису могла да сазру, али се нешто мало

' О. Ратиља: „Уаштеп Фег Тајеге чла РНаплел па Упзбапде Фег Ботев санол < Пеђегећаћ уоп У. Сагиз стр. 855. 1. Ваџа.