Opšti spoljni uslovi po život bilja : po Saks-u i dr.

других биљака, које цветају, хлорофилна. су зрнца у помрчини мека и жута, због тога нам изгледају бледа _ етолисана. Кад се овако бледа биљка изнесе на, светлост, она ће да повелени већ на слабој светлости, на којој се једва може да чита. |

уКута хлорофилна зрнца повелене брже под упливом светлости и израсту већа, а и нова се брже образују. Изгледа, да жути зраци сунчаног спектрума највише утичу на растење и зелењење хлорофилних зрнаца. Кад хлороФилна зрнца нарасту до обичне величине, образује се у њима као продукт асимилације скроб (атлућци). Само оно зеленило, које је изложено светлости, у стању је да производи скроб, а што је светлост интензивнија, то ће се образовати и већа количина, скроба. Ако се зеленој биљци светлост одузме, скроб ће да ишчезне за кратко време, он се распада у тела, која су у ћеличном соку раствор љива, и тако се струјањем ћеличног сока разноси у све биљне делове. Тако се прво прави места новоме скробу, а друго, то је најпростије срество, да се продукти асимилације равнесу по свима деловима. Ако се биљка за дуже време изложи помрчини, она ће подуже да сачува своју зелену боју, али ће престати да асимилише, што значи, да хлорофилна зрнца нису у стању да образују скроб. Из овога излази, да је за образовање скроба потребна интензивнија светлост, но за обравовање хлороФила.“ Да ово још боље објаснимо, навешћемо један пример. Четири драгољуба (Тгорасојша тпајиз), која су се из семена развила у помрчини, дала су, на температури од 11070. осушена, тежину од самога семена, она дакле нису асимилисала, а пошто су потрошила резервне ма терије, сасушила су се. Четири друге биљке исте врсте, које су у исто време са онима клијале,а добијале само 7 часова дневно светлост на прозору, произвеле су >

ЕЈ. Часћа Шећеђ. 4. Вобалие, ТУ. Ал. 5. 715.

2 Ј. Часћа, Воћ. Дебипо 1862. Му. 44. Даље: А. Вађаџт. Воћ, Лејбиво 1871. Мг. 40.