Opšti spoljni uslovi po život bilja : po Saks-u i dr.

24

"његове ћелпце само асимилишу, него зато мора да чека, тамну ноћ. Тако утиче светлост бар посредно, те се изДанци, који још асимилишу, задоцњавају са својим растењем јер, периодично повишење и смањивање брзине растења производи се променом дана џ нори. Да светлост одиста успорава растење, није баш лако доказати, јер се овде светлост и топлота бар у неколико потиру, пошто је ноћу, кад биљке живље расту, хладније, но дању, кад оне спорије расту; а да је топлота једна од најважнијих чињеница за растење биља, то смо већ казали. Посматрач мора дакле своју опитну биљку и дању и ноћу да држи у истој топлоти. Подела рада далеко је очигледнија у нижих биљака но у виших, нарочито нам леп пример дају алге, од којих неке дању само асимилишу, а ноћу образују нове ћелпце и ројнице (Зеу тезрогеп).

Ако посејемо неколико зрна пшенице или кукуруза под звоно од црвеног, а неколико под звоно од плавог стаклета, приметићемо велику разлику у растењу. Биљке испод црвеног звона стајаће сасвим усправно, оне се покоравају једино закону тежине; на против оне, испод плавога стакла, нагињу се оштријим углом према брани (прозору); светлост их дакле привлачи: даље, биљке, испод плавог звона израсту врло велике, али су слабе и бледе, као да су у густој помрчини расле, и ако их испитамо наћи ћемо, да су усисаде врло мало угљене киселине. Оне испод црвеног стакла не расте толико у дужину, али су јаче и зелене, јер су њихове ћелице удисале већу количину угљене киселине. Из овога, и овоме подобних општа излази, да плави и љубичасти зраци утичу превагом, а можда баш и једино на брзину растења; на против дрвени и жути зраци не утичу истина много на растење, али асимилација опет готово само од њих зависи.

Веома -су дакле разнолике и разноврсне периодичне и дневне појаве, које проузрокује светлост својом дражећом моћи на биљкама.