Opšti spoljni uslovi po život bilja : po Saks-u i dr.

93

ствари није тако, јер оскудица у материјалу и у соплама

за грађење ћеличних покожица (мембрана) то ву и у једном

п у другом случају чињенице, које производе ту разлику. Грађа, коју млади лист добива из резервних материја, обично је увек довољна, да га толико одгаји, да може сам да ради, асимилише; он мора дакле да се побрине за своје потпуно развиће својим сопственим радом. Даљи узрок због кога се биљка у помрчини не може да развије лежи, као што рекосмо, што скроб не може без сурадње светлости, за дуже време, да образује ћелпчне покожице (мембране). Ово се доказује тиме, што кад се лишће, које је на светлости произвело доста, скроба, и енергично расло, изложи помрчини, оно ће да расте даље 1—9 дана, па ће после од једанпут да застане — премда су све ћелаце испуњене скробом; кад се наново изнесе на светлост, почеће тек после неког извесног времена опет да расте. У биља, које на светлости расте, претварају се браво спољашња ткања, која споро расте у дрво, и тиме тако ојачају, да су у стању, да ограниче срж, који опет врло брзо расте, у његовом растењу. Али није тако у биља, које у помрчини расте. У њих срж, са својим неодољивим притиском растегне спољне ћелице за двоструко, а често тро-и пето-струко њихове обичне

величине. Овој чињеници придолази још и то, што се сржне ћелице знатно продужују просто усисавањем воде.

Сад ћемо да констатујемо једну врло интересну истину: да оне ћелшце, које се хемиским радом — асимилацијом — занимају, ме врше уједно и механички посао, образовање ћелица, да су управо оба ова физиолошка процеса растављена час поостором код виших, " Кад дрво под својом кором образује ћелпце једног новог годишњег прстена, онда му ћелпце лишћа дају за тај посао потребан материјал — али само лишће не расте дању, јер тада

а час временом код нижих биљака.

" Ј. засћа. Воћ. Денипо. 1868. ВеЏасе, и Шећтђ. 4. Вогалшћ. ТУ. Ап. стр. (28. :