Opštinske novine
Страна 24
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Да би -се могао боље проценити положај београдоког приватнот банкарства навешћемо исте податке за Загреб, ко-ји је концем ирошле године имао 28 новчаиих завода или ско-
ро једну трећину од Београда. Међутим, у укупном билансу југословенског банкарства положај загребачких новчаних завода концем 1928. год. изгледао је овако (у мил. дин.):
ОЈ а х X а» з
Цела земља Загреб • •
/о
4.752Л 1.350.6 28.4%
н . ^ !Т ~ сз сз и О . ^О x сз о ој п ан 9.138.9 4.320.8 47.2%
(v сх 2 С о (v О И в
° в <1> О н *=С О-. & сз О, X сц
оз н к с са
5 м „ о | § т § га 2 СХ-в*
св X >1 >6 13 5о v 4 а >> 3
к X 5 ИЈП К X >> >, о и вга а; га X н О.
716.5 297.5 41.5%
8.156.6 4.772.6 3.678.7 1.100.3 45.1% 23.%
У оразмери са ловећањем привредне активности увећао се и рад на Београдској Берзи. Год. 1909. промет валута на београдској берзи био је 25.8 мил. дин., девиза 5.18 мил. дин., ефеката 0.95 мил. дин. Највећи део де-
943.7 2.088.2 750.2 427.8 548.7 220.9 45.3°/° 26.2 % 29.4% виза гласио је на Беч и Пешту, т. ј. на два најважнија места одакле смо пре рата увозили. После рата, међутим, иослови на београдској берзи развили су се у много већем обиму што се види из овог прегледа:
у мил. динара
девизе
валуте
држ. пап.
акц. и
1923
2.597.8
26,0
32.2
7.3
1924
3.459.6
11.4
225.8
6.1
1925
3.562.4
13.9
623.3
11.2
1926
2.358.3
9.3
476.4
9.0
1927
2.053.5
3.1
601.9
21.0
1928
2.143.7
1.2
889.9
26.1
Ако погледамо велики пораст промета девиза видимо колико је велика увозна моћ Беотрада. У прадратној Краљевини Београд је у уво-зној трговини имао доминантан положај. Проширењем граница изменио се његов
положај. ;Па, ипак, Београд је остао и даље највећи увозни град у земљи што се види из прегледа царинских прихода код београдске царинарннце:
ПРИХОД ОД УВОЗА
1924
1925
1926
1927
1928
мил. дин.
°0
мил. дин.
°о
мил дин. | %
мил, дин.
%
мил. дин.
%
Београд
331.7
22.9
409.1
26
395 9 24
371.1
22.5
343.2
21
Загреб
315.0
22.0
338.9
21
347.2 21
321.7
20
322.3
20
Љубљана
131.0
9.0
121.0
8
136.5 8
137.9
8
152.0
9
Нови Сад
76.6
5.3
87.3
5
88.0 5
93.3
5.5
93.4
5
Марибор
70.4
5.0
95.8
6
112.8 7
119.8
7
139.1
8
Скопље
68.9
4.8
62.4
4
67.5 4
55.3
3.2
45.8
2.6
Суботица
55.0
4.0
71.8
4.5
73.9 4.3
82.4
5
104.4
6.3
Сарајево
50.0
3.5
68.5
4.3
57.9 3.3
61.5
3.5
51.1
3
Сплит
49.8
3.4
41,8
2.7
41.7| 2.7
36.5
2
35.7
2
Као најглавнији увозни .град пре рата у Београду су се лепо развиле трговачке радње на велико свих бранша, које су онабдевале робом читаву предратну Краљевину. Са променом положаја после рата подручје рада ових радња знатно је сужено. Један део је почео да гравитира Сарајеву, нарочито после железничке везе Београд—Ужице—Сарајево, а други Скопљу. Тиме је за ове радње у Београду настала нова ситуација, која је још више била погоршана, јер су поједина индустријска предузећа почела да отварају своје продав-нице. Отуда је од 1923. до 1929. год. број мануфактурних трговина на велико у
Београду сведен скоро на половину (од 80 на 40 и неколико).
Што се извоза тиче Београд никада није имао неку нарочиту активност. Тако је било пре рата, па је тако и данас. То се довекле може закључити и по слабом промету на Продуктној Берзи, који се кретао овако: 1925. год. 480.617 метц. 89 мил. дин. 1926. „ 716.875 „ 130 „ 1927. „ 624.841 „ 139 „