Opštinske novine

Д-р Светолик Стевано&ић Из комуналне полупрошлости Београда — Како су буџетирали наши очеви? —

у .наточ ондашњег неразвијевог економског живота, <и на еупрот тадашњих чедних политичк-о демократских илузија код преовлађујућег ситног човека, била је тадашња буџетска политика рђава. Осем једног чврстог теоштовања принципа најшире буџетске јавности, није б«ло ничега више демократског у финансијској политици тадашње општине. Главни елементи код комуналног буџетирања били су далеко од тога да би -се могли идентификовати -са начелима демократских схватања о општини. Упоређив.ањем двају буџетских периода, из 1888 и 1889 године, види се једно врло јако диференцирање код начина прибирања и трошења, које се управо граничи са најнзразитијим фискализмом. Део буџетских нрихода показује размере ове фискалне чињенице, а и чврсту вољу ондашњих комуналних руковођа за снажењем оваквих буџетских тенденција

Предвиђено у буџету од 1888 године.

оо О 00 о

Прсдвиђено буџету 1889 године.

сс & г* ^ С \о

од каменог мајдана

5.000.—

4.107.—

4.000,—

„ неизграђ. плацева

4.000,—

3.096,—

3.000,—

„ закупа оп. им.

32.317,—

32 317.—

34,479,—

„ траве у сењаку

300,—

165.—

300,—

„ продаје леда

300,—

2.001.—

1.000.—

„ чуварине сена

1.200.—

1.583 —

1.583,—

„ забава и балова

'2.4О0.—

2.364 —

2.400,—

„ попаше и утрине

3.000,—

3.075,—

3.000,—

„ мртвачких кола

4.000,—

3.750,—

4.000,—

10.

„ приреза за еирот.

700,—

550,—

500,—

11.

„ варош. пореза 130.000.—

166.700,—

140.000,—

12.

„ прилог. за сирот.

1.600,—

2.480—

1 .800,—

13.

„ месарск. такса 270.000.—

268.767,—

270.000.—

14.

„ обаларине

2.300,—

860,—

15.

„ цубока

24.000,—

27.000—

16.

„ свињ. месар. так.

16.000,—

18.077,—

18.000,—

17.

„ акцисне таксе

31.000,—

28,429.—

31.000,—

18.

„ ђубретарине

231,—

231.—

200,—

19.

„ кантарине

70.000,—

82.979,—

70.000,—

20.

„ димњака

—

3.100.—

21.

„ водоноша

14.000 —

9.645,—

9.645—

22.

„ туц. кафе

4.000 —

2.958,—

2.000.—

23.

„ извоза ђубрета

2.000.—

4.516,—

24.

„ помиј. и чиш. нуж

9.000.—

7.000.—

7.000,—

25.

„ псетарине

1.000,—

6.940,—

1.000,—

26.

,, пијачарине

21.000,—

25.165,—

31.200,—

27.

„ калдрмине

68.000,—

■80.312.—

78.000—

28.

„ саланоког шрава

1,300.—

1.146,—

1.146—

29.

„ новчаних казна

'2.500,—

1.200,—

2,500—

30.

„ канцелар. таксе

6.000,—

7.800,—

6.500.—

31. „ Општ. Новина 1.300.— 902.— 900.32. „ расадника 600.— 880.33. „ непред. прихода 30.000.— 6.050.— 15.000.Укупно предвиђено 765.120.— динара, а наплаћено 790.314 динара. Код новога буџета предложено и усвојено 776.589.— динара. Смањивање буџетских прихода спроведено је у другој поменутој години: код камених мајдана, неизграђених плацева и приреза за сиротињу, а нзвршено једновремено повећање: код цубока, свињетине, пијачарине и калдрмине. Још потпуније се илуетровала ова тенденцнја код повећавања општинског приреза, али тако, како би ипак, остао мањи од овога моји је био већ реализован у претходној буџетској години; док је позиција код аренде од имесарница задржана. на истој висини како је била у прошлом буџету предвиђена, али која није могла бити остварена ... Дакле, тамо, код онштинског приреза, који се прикупљао уз имовинску порезу, подбачено је у пројекту новога буџета испод остварених сума, а онамо где се опорезује потрошња меса, исхрана становништБа, повећавала се позицнја изнад мере која се већ показала неостварљивом. Код позиција прилога за сиротињу учињено је повећање према старом буџету, али тако, да је (она остала ипак мања од суме која је већ раније била остварена, док се код цубока задржала иста сума, која није могла бити остварена ни у прошлој буџетској годин«. Код кантарине, чије фискално дејство погађа и потрошњу и производњу, са трговином, остављена је стара буџетска сума, али зато ипак знатно мања од оне кој,а је већ била остварена у прошлој години, док је код пијачарине, која фискално дејствује само на потрошњу становништва, извршено једно рапидно повећавање изнад ранијег оствареног прихода. Код калдрмине је такође учињено једно знатније повећавање предвиђених прихода, али ипак мање од лне суме која је у претходној години била већ реализована. Очајно слаба позиција од општинске привреде, показује сву ништавност ондашње општине у привредном и економском погледу. Кад се ти приходи од 12.883 динара упореде са данашњим општинским примањима, 12.365 динара, од јавних писоара, за прва четири месеца у 1929 години, или са 79.300 динара, добивених у истоме времену, само од такса за водомере, онда се тек види колико су већа привредна од временских одстојања ондашњег и садашњег живота општине. Данашња општина имала је скоро исто толико