Opštinske novine

Страна 70

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

примање за четири месеца од такса за изнашање ђубрета, колико је овдашња општина имала укупних буџетских примања у целој једној години. Исту сличност видимо^ и код упоређивања ондашњег укупног буџета са данашњом буџетском партијом од такса за истицање фирма. Овогодишња четвороме•сечна наплаћена закупнина од самих кијоска, већа је >од ондашње годишње закупнине св>их општинских добара. Садашња општина «аплатила је за прва четири месеца у ©вој години само за издата одобрења за лепљење приватних несталних плаката 5000 динара, док је ондашња општина годишње добијала 1зд каменога мајдана — јединог свог привреднот нредузећа — те& 4107 динара. Цео ондашњи општински прирез доносио је буџету толико', колико данас износи једна трећина од гробљанских такса, а буџетски приходи од 1. Лични издатци 277.560 37.35 2. материјал. „ 192.400 25.87 3. школски „ 121.650 16.35 4. санитет „ 19.374 2.60 5. помагање сирот. 63.300 8.51 6. дугови 26.822 3.60 7. администрација 42.609 5.72 Санитарна служба, која у животу вар'Оши није имала још ни своје стварно зачеће, пружала је олштини један мали вишак од оне суме која се на њу издавала, а тај вишак је -био два и по пута >већи од укупне ђубретарине. Таксе на животне намирнице садржавале •су више од једне половине свих предвиђених буџетских примања. Без икаквих саобраћајних паркова — чак и без резервних кола за нренос мртваца без водовода, чијем се непостојању, управо, ругала, некаква пумпа на савској обали; без икаквих продуктивних или набављачких предузећа, а са оно мло наслеђене дедовинске непокретности, општина је пре четрдесет година ударала прве нездраве темеље наше комуналне политике! Уз ошште мо ! тивиоање буџетског предлога, истицао је тадашњи претседник Ж. Карабиберовић умесност и ваљаност предвиђених уштеда и повишица код личних издатака. Код повишица имали су да добију општински стенографи по 15 динара месечно, а код свих годишњих плата фењерџија редуцирано је укупно 768.— динара: „чиме су им овако регулисане плате сведене на прави издатак". Ово је, разуме се, по оцени самога буџетског предлога. Служитељу на кланици повећана је плата као и стенографима, по 1 15 динара месечно, 3'бог то-га: што је после редовне службе, будући да је био столар, вршијо у кланици и ситне столарске оправке: „због чега је — наглашава предлагач — јевтиније пла-

луксузних кола већи су два и по пута од ондашњих приреза... Због свега тога неће бити претерано ако речемо: да је ондашња престоничка општина имала један са>мо репрезентативан политички значај, чија је ефикаенија афирмација долазила до изр-ажаја само код изборних кампања и разних уличних илуминација — „бакљада". Буџегско грошење. Тек када се упореди буџетско трошење са изворима буџетског прикупљања, тек тада се види сва недемократичност ондашњег комуналног финаноирања. Јер, више од две трећине свих предвиђених редовних издатака ишло је на личне издатке: плате вишега персонала, органа опољЈне службе, писара извршиоца и пореских надзорника, практиканата, служитеља, ноћних стражара и пожарвика. Од општинске привреде 12.833 1.71 „ закупа општ. имања 3-4.479 4.60 „ такса на жив. намер. 379.2С0 50.59 „ приреза 140.000 18.67 „ калд. канг. и обалар. 148.860 19.86 „ санитет.и сирот.такса 24.516 3.27 „ такса за воду 9.645 1.28 ћати му овако плату, него ли узимати још једнога мајстора". Предложено је повећање буџета за два нова чувара друмова, чији ће тако дуплирани број бити сасвим довољан за успешно « непрестано (одржа-вање свих наоипа у исправноме -стању, у целоме градском реону. Данас је потребно толико саобраћајаца жандар ; а, да се уредно смењују само> на једноме саобраћајном раскршћу Београда. Једновремено са овим уштедама на фењерџијама и повишицама за стенографе, било је изнето предодбор на оцену тражење Управе вароши Београда, да се повећа буџет за плаћање нових ноћних стражара .. Кредити новога буџета предвиђени су, између осталог, и за зидање 12 општинских дућана у фишегџијској улици. Вероватно су то они дућани у улици Краљ Александровој, који се граниче са старим гробљем, а у којима су сад наеељене старинарнице. Такође су одређени кредити за оправку теразијске основне школе, два канала у бари Венецији, некаквих ћунрија, насипа и сличног. Том приликом је са жаљењем констатовано, да није било могућности за извршење нрошлогодишњег буџетског наређења о калдрмисању Светосавоке улице коцкастим каменом, већ је њено калдрмисање извршено са обичним неједнаким камевом. Вероватно је то ова »ста калрдма коју још и данас у тој улици газимо. Из нредлога се види, да је за исхрану и поткивање коња пожарне чете било потребно внше кредита, но за све набавке пожарних справа у тој години. Такође да општина није имала свог сталног ветеринара.