Opštinske novine

Страна 72

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Дане Шарић, град, сенатор гр. Загреба I Пијаце у немачким градовима

Дужност -тијагане улраве не састоји се само у томе, да трговигни пружи нуж-не локале са модерним техничким потребама, >већ да се нарочито 'брине за подизање и јачање шабдевања животних намирница, односно његове продукције, јер појачан нромет доноои собом снижење цена, а ово је у битном интересу попрошача. Пијачна управа једног велеграда треба да нодиже домаће продуценте и појачава дов'0'З животних намирница сноља. Промет са 'спољним ванградоким 'Продуктима мора бити лак и једноставан. Изградњом пијаца /Ствара се важан темељ за измену и промет добара. Пијаца мора бити сабиралиште за понуду и нотражњу домаће продукције у воћу, поврћу и осталим гооподарс:ким нродуктима. Ту има велика и модерна пијаца да служи ка!о дворана за велепромет у тим виктуалијима. Она има да помоше домаћим произвођачима, да без великог труда оа малим губитком времена и уз јефтине цене донесу своје продукте на тржиште. Да се узмогне постићи потпуни успех, потребна је и сарадња самих произвођача, који .се морају бринути за потрошна иодручја. Даља је задаћа градоке пијаце — а ово спада на њену врховну управу — олакшање довоза и промета оних иновемиих пољопривредних продуката воћа и поврћа и осталих, без којих данашња домаћа произв-одња не може бити. Мисли се овде на поврће и јужно воће, живади и осталим пољопривредним производима, која на домаће пијаце долазе из суседиих земаља, а која >оу за подмирење потреба неопходна. Пијаца има да послужи и конзументима. До сада је свако организирано побољшање снабдевања имало за последицу повољније це:не, повећани довоз и побољшање квалитета. Чим су бољ1И .довозни путеви пољопривредних пр10извода до места потрошње, чим је боље уређен промет и продаја и чим се брже може развијати по^сао, тим ће лакше и продуцент и трговац бити у стању јефтиније добављати јер ће му бити приштеђени многи издаци, неугодности и губитак времена. Чим

је пак веће подручје, из којег се роба на тржиште допрема, тим ће јача бити утакмица и тим и цене ниже. У свим градовима иностранства, што смо их прошли, (као чланови специјалне стручне комисије Загреб. општине — примедба Уредништва) ,пр'Одаја животних потреба је централизована и без обзира на иначе огромни територијални опсег градова, као на пр. Берлина, Франкфурта и других. Децентрализација проузроковала би Шоскупљење цена. Сви продавци на велико и на мало, који -сачињавају везу иамеђу продуцента и купца, намирују своје потребе у пијаци на велико. Сви покушаји пијачне управе, да се продаје разделе на разне котаре т. ј. да се децентрализују остали су без успеха. Па чак и ако су поједини пр1одуценти животних намирница из својих домова имали краћи пут до појединих пијаца, они су ипак ради лакше и боље продаје долазили на централну пијацу. Продавач на мало налази овде све што треба, док је у мањим пијацама избор ограничен. Понуда и потражња налази се само онде у довољној мери, где има довољно робе, а роба се доноси онамо, где јој се пружа најјача и најлакша прођа. Пијачни промет даје тенденцију, која -се даде тешко побијати, да се наиме роба доноои онамо, где између купца и продавца може најлакше доћи до тртовачког иословања. Где је тржитте јаче централизирано и где се роба може лакше изложити купцима, ту се лакше даде уредити и понуда и потражња. Ништа не делује неповољније на уредне цене, него ли раздељивање и децентрализација тржишта. Од свих пијаца што смо их видели у иностранству, највећа по промету и најинтересантнија по изпрадњи је пијаца за промет на велико у Франкфурту, иза ње по опсегу и промету долази она у Минхену, а за њима пијаце у осталим градовима. У Немачкој почело се је са изградњом пијаца касније, него ли у Француској и Енглеској. Лондон, Париз, Брисел и Беч имали оу већ педесетих година XIX. столећа изграђене -пијаце за продају животних намерница, док