Opštinske novine

ОГТШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 73

Немачка почиње изградњу пијаце тек иза •осамдесетих година. Берлин н. пр. године 1883., Дрезден 1893., Келн 1900., Минхен 1912., а Франкфурт 1928. Да се добије пуна слика, ја ћу неколико већих иностраних пијаца у кратко 10'пИ|Сати. ФРАНКФУРТ. Услед свога ванредно повољног гео-графоког положаја на раз-међу многих нутева, важних железничких и зрачних лннија, знамените водене мреже: Рајне, Мајне и Дунава, Франкфурт је већ одавно средиште промета између севера и југа. По величини иоседа 19462 ха. долази Франкфурт међу Немачким традовима на треће место, а по броју становништва 544.000 — на осмо место. Станбене су прилике релативно повољне. Од године 1924.—1927. изградио је град 7.643 стана трошком од 72,780.500 РМ. Број странаца износи годишње око 600.000 па је Франкфурт по броју странаца четврти град Немачке. Иметак града цени се на 495.000.000 Рм., док дугови изно•се 158,000.000 Рм. Нарочито на важном подручју прехране стоји Франкфурт на в-одећем месту. Већ године 1879. ивпрађена је прва пијаца у центру града, за ондашње прилике узорна, у којој је не само питање снабдевање животним нам-ирницама стављено на хи•гијенски и беспрекоран темељ, већ су утврђени и путеви за значајан трговачки промет. Присиљена приликама и непремидним порастом промета почела се је градска општина бавити нроблемом за местом, погодним за традњу нове велике пијаце. Године 1911. одлучила се је општина за место, на којем се садања централна пијаца налази. Послови о.К'0 изтрадње претрпели су знатних потешкоћа, а почетком рата шд. 1914. цели је посао потпуно запео. За време рата* избила је иотреба велике пијаце у пуној мери. Након рата •и након поновно;г процвата пр-омета показало се је, да су досадашњи одноои у пијацама и на трговима неподношљиви. Приступило се изради нових нацрта узевши у обзир, да је Франкфурт централа за снабдевање не само предграђа, него и даље и ближе шолине. Изграђена на тим темељима величина централне пијаце не изненађује. За кратко се је вре-

ме после отварања централне пијаце показало, да 01на одговара постављеним захтевима и да становништво града из тога отромног промета вуче јаку економску и привредну корист. Са градњом пијаце (Ого55тагк1ћа11е,дирактор др. Лео Ланг) почето је у току године 1926., а предана је промету 25. октобра 1928. Време градње износило је једну •годину и 10 месеци. Трошкови изнели су 15,000.000 Рм. Пијаца је огромна моло !С палата на седам 'спратова. Дугачка је 300, широка 50, а висока 30 метра. Заузима површину од 12.500 км. док слободни трг пред иијацом заузима поершину од 17.000 км. Овај се слободни трг употребљава за сортирање подвоза, којим доважају и одважају робу са тржишта. Број тих разних подв!оза износи на хиљаде. Са три стране могу пространим улицама долазити кола и нодвози до пијаце, ^а осмора врата омогућују приступ у пијацу и продајна 1места. Галерије у велетржници нису изграђене за трговање робом, већ служе једино да купци пре почетка тртовања могу добити јасан преглед о величини -понуде и врсти робе. Уз зид дворане изграђени су доста велики бокси, у којима 1К'ОМ'ИС!И01нари излажу (своју робу. Цела је огромна дворана иначе потпуно празна. Намирнице се излажу на продају у кошарама или са земље. Промет је у холу нарочито на са.јамске дане огроман. У дворани смештене су аутоматске врло прикладне и добре вате, а мала колица на електрични помлн употребљавају се за преооз робе у уиутрашњости саме дворане. Пијаца је отворена од 4 до 6 сати ујутро за допрем-у робе, а од 6 сати за иродају. Пре 6 сати не нуштају се купци уопште у пијацу. Степенице и лифтови теретни и о-собни вежу дворану са складишти!ма, која се испод целе зграде у подруму налазе и до којих се м-оже широким улицама (8 метара) са подвозима лако доћи. Сва су спремишта за робу хлађена до 6° С. гарема потреби и врсти ро^бе. Трговац на велико, т. -зв. кванташ, 1МОже у 01ВИМ просторијама очувати р-обу и тако искористити повољну конјуктуру. То је разлог, да су цене намирницама у Франкфурту в-рло ниске, чак иапод светског паритета и да Франкфурт спада међу најјефтиније градове Немачке.