Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ Владислав Миленковић, уредник „Трг. Гласника" Хигијена Хигијеноке прилике, под »ојима жив« и развија се највећи део београдоМог сгановништеа, «и;су повољне. 0«е еу, често пута, рекли бисмо, далеко од сношљивих. Без мало, ово важи за сва новостворена предлрађа. Али на рђаве хигијенске прилике наилази се и у 'самом цантралном делу града. До|вољно је погледати оне високе грађевине са по стотину и више станова, које су зидане за ренту, па оучити да је вештачка вентилација права рбгкогт, да су после .рата зидане вишеспратне зграде без купатила и т. д. све је ово доказ рђавих хигијенских прилика. Најважнији елеманат хигијене јесте чистоћа. Ако оу хшијестске прилике једнога града добре онда је прво, што се на сваком кораку може видети чистоћа, која је израз тога (Стања. За чистоћу ,су потребне две ствари: прво, да ^сваки грађанин осећа потребу и друго, да постоје повољни услови од којих зависи 'степан чистоће. Код нас, елободно можемо рећи, не постоји пи једво ни друло. Хигијенско васпитање највећег дела грађана је на најиижем етупњу. Што се, пак тиче услова за добре хи^пијенске прплике и они нису довољно развијени и не постоје ;у гаотребмој мери. Добри етанови еу битан уелов за добре хигијенске прилике. Добар стан значи: да је простран, са довољно зрачења и проветравања, снабдевен са свима потребним нузпрооторијама итд. Овега овога нема највећи број станова у Беопраду, а нарочито они у кућама ■зиданим за реиту. Поред стана, потребно је да улица буде чиста, као и хотели и ева ја1вна места и локали. По спољњем изгледу свега тога може ее судити о стапену културе једнога иарода. Ако еу јавни локали и нарочито хотели прљави, ако паркови и друга јавна места ниеу узорно уређени оада је сигурно да се дотични град налази на ниаком културном ступњу. Колико је напредовала култура и хигијена једног америчког прада види се најбоље по томе, што ее ни у једној гоотионици не може наћи пешкир којим св^и тости бришу руке. Код нас, међутим, дуже година не може да се реши питање подизања довољног броја школских зграда, јер је „данашњи број 1школск1их зпрада и недовољан и великим делом не одговара нити захтавима модерне падагогије нити хигијане" (резолуција београдских учитеља од 12. XII. 1929.) У Београду има 140 учионица и преко 10.000 уненика. На сваки разрад дола-зи по 80 ђака, а то је противно савременој хигијени. Под та-

Страна 77

Београда квим се приликама почиње да развија подмладак >од кога, добар део, живи код куће под најгорим хишијенским приликама. Хигијенске прилике наших привредних јпрадузећа, у којима ради радно особље, такође нису повољне. За пример ћемо навести резултате прегледа вршених од инапекције Рада у Баограду у 1927. год. Код 530 прегледаних предузећа у тој години нађено је овако стање: код 105 неисправност радних просторија, код 19 нагомиланост рђавог ваздуха, код 34 неред и нечистоћа, код 350 недовољне хигијенске направе, код 164 надоетатак заштитних мара и т. д. У осталим привредним гранама стање је нешто повољније, али није з а, д о вољ-ав ај у ћ е. Неповољне хигијенске прилике имају за последишу рђаво (Здраветвено стање. Рђаве хигијенске прилике пре свага утичу на смањење отпорнооти оргашама, затим поспешују развој опасних социјалних болести, 1смањуј^у ефекат рада становништва, о«слабљују град и физички и морално и духовно. Повољне хигијенске прилике имају еупротно дејство. Павешћемо за пример Њујорк. Године 1872 оншта 'амртност је била 31 на 1000 становника, а 1921. год. 11.5. Омртноет деце је била 1903. год. 173.5 на 1000 живих рођених, а 1921. год. омањила се на 75.0. Омртноет од туберкулозе била је 1872. г. 410 на 100.000 становништва, а 1921. год. еамо 90; код деце 1872. год, 38, а 1921. год. овај ее број свео на два. То је, несумњиво разултат активне и плодне хигијенске и здраветвене политике Америке. За уапешно јопровођење ове политике Американци су етворигаи безброј инетитуција и јавних елужби, које успешно делују на пољу социјалне хигијене и старања о здрављу. У циљу чувања и унапређења адравља деце створен је велики број еа1ветода;в !Них станица; при овакој школи постоји нарочита медицинска елужба, која води хигајенекосанитетски надзор над школ>ом и прати физички разв '0ј ђака. Год. 1898. за Њујорк донет је закон по коме поетоји обавеза пријављивања 10вих лица оболених од туберкулозе. У вези с овим велики еу нашори учињани на пољу здравственог проаваћивања. За (спремање техничког оеобља у еанитетској елужби Рокфелеров фонд је основао у Балтимору велику школу за хигијану. Од интерееа је навести број лекара и њихов одное прама броју становништва. То се