Opštinske novine

Страна 78

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

види из овјих подачака, који 'се односе на сташе у 1925. год.:

:о стадолази <ар

■ к 2 м О О ^

лекара

к а с г; ~

о О ^ ^ * Л

О 8 _ к « «

Ж оЗ

И О 3

М « о о

X д ч

Сјед. Амер. Држ.

145.966

760

Аустриј а

7.169

900

Енглеска

49.958

980

Канада

7.500

1.200

Данска

2.178

1.500

Холандија

4.717

1.500

Белгија

4.500

1.600

Немачка

36.186

1.600

Норвешка

1.464

1.900

Ш:зедска

2.060

2.000

Чехословачка

5.500

2.000

Из овога се јг

исно види

са моликим

лекар-

ским кадрам раополажу поједине државе.

На пољу поб-ољшања хигијенскдас и здравспвених услоза у Београду има се још много и мноро радити. Најгоре је у томе, што је тај рад гаопчан са врло веливсим материјалним средспвима, моја треба имати на раоположењу да би се Београду обезбедила потребиа оргшизациј а хигијенске и здравствене службе и свих њених неопходних институциј а. Од тога је данас, међутим, Београд прилично далеко. Стога се намеће потреба предузимања извесних мера, које се, према данашњим могућностима, могу успеш (НО извршит.и. Једна од тих мера јесте јачи надзор над чистоћом града почев од «ућа па до јавних места. Тај би надзор морао бити боље ■организован и ефикасније спровођен. Ми знамо извесна дворишта у самоме центру, која су до крајности загађена. А шта се тек може рећи о двориштима „народних кујни", појединих ка.вана, малих станоаа прављених за ренту итд. Ретко ко да се придржава пропи-са о ђубришту. По каванама се наилаеи на највећу нечистоћу (из једне воде се перу чаше којима се гости служе, загађани заходи, недовољна или никаква вентилација, пљување по поду итд.). У таквам стању се развијају и шире бакцпли 'сваковрсних болести. А много тога могло би се оклонити енергичном и честом контролом. Истина, погрешно би било мислити да се казнама могу поиравити хигијенске прилике. То је само једна падијативна мера о чи.јој се користи и целисходности може говорити. Али је у нас стање такво да се овим мерама мора прибећи. Оне неће ни у ! ком случају радикално изменити данашње прилике ,али ће их моћи донекле поправити. Општина има још једно моћно средство у својим рукама, којим посредно може утицати на побрљшање хигијенских и здравстве-

них прилика ш-ога становништва. То је унапређање привредне радиности. Кад се један град привредно диже, када у њему отаки радни становник налази упослење, онда се сами.м тим поб-ољшавају и хигијеноке и здравствене прилике. Тако је побољшању општег здравља и хигијене у Сјед. Америчким Државама највише допринео привредни просперитет, који је (имао за последицу и повећање животног стаидарда. Београд је, после рата, у оризредн0 'М погледу необично много напредовао. Данас је, међутим, тај напредак у кризи. Показало 'се, да је у ранијем напрежу било много чега вештачког што ;се данас не може одржати. Даљи привредни напредак Београда очевидао преживеће једну кризу. Криза ће бити у тол1ико лакша и краћа у колико се обезбеде стварН1и услови напретку и о њему почне да мисли и ради. Нагли развој Београда после рата учинио је |да се је најмање водело рачуна о хигијенским и здравственим приликама. Плод тога времена су нехипијенски, нездрави станови и бедна насеља подигнута на крајњој периферији градској. Грешке тога доба, које је трајало неколико година, тешко је исправљати. Сигурно је лакше било спречити их. Али ће се оне, временом, саме од себе, донекле, (исправљати. Узмимо случај са ставовима. До пре иеколико година није се уопште гледало на хигијенске и здравствене услове стана, гледало се сам^о на цену, све је било пуну. Чим је, из разних узрока, наступио мали одлив становништва из Беојграда ,а добар део оних ситуиранијих подигао сопстване куће, у Београду се све више почео јављати један перманентни вишах станова, који су остајали празни. Ти празни станови су, пре свега, деловали да падне општи ниво кирија, а доцније, да се почиње гледати и на хигијенске и здравствене услове стана. Та ситуација принуђава кућевласнике да .своје куће -преправљају и прилагођавају данашњим приликама. Са изменом привред|них прилика на боље осетиће потребу и они, који данас станују у чатрљама, да изграде мале хигијеиске и здраве станове. Управо, имаће могућности за то. •Са садањим хигијевским приликама Београда очевидно се не може бити задовољним. Оне нису добре. На њиховом поправљању мора се енергично и много радити. Поправка тих прилика умногоме зависи и од самих грађана, управ-о од њихове свести о значају и улози хигијене у човечјем животу. Свест грађанства о хигијени прво и нај'боље се манифестује 1на чистоћи. Чист дом, чисто двориште, чиста улица, чист кварт, чист град — то треба да буде лозинка хишјенског и здравственог подизања Београда. На крају би учинио јадан прадлог нашем онштинскрм санитету. Пре два месеца