Opštinske novine

ОПШГИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 107

в^ода отушта кроз читав ииз таложника и филтера, где се 'највећи део органских материја сталожи и вода потпун^о разбистр«. Овом серијо!м пречишћавања вода се скоро са)сиим ослобађа бактерија (око 98%), али се ипак так©а не даје 1за пиће, већ се претходно 'Стерилизује додавањем хлорног 1раст1вора. Ово се хлорисање врши после филтрације због то>га игто би употреба хлора пре филтрације била мање ефикасна. Хлорисање савске воде на наш>им водоводским централама, на Макишу и код Шест Топола, врши се помоћу аутоматских хлорапарата систима Оренштајна (Друштва Хлоратор), који су за сада најв1ише у употреби. Наши'М многобројним бактериолошким испитивањима утврдили смо да је количина хлор-т.аса од 0,3 гр. до 1 0,4 гр. доволЈна да стерилизује 100 литара филтрисане савске воде. Само у случајевима високе воде (поплаве) где је услед велике замућвности филтрисање отежано, додавање хлора новишава се највише до 0,7 гр. на 1000 литара. Ова мала количина хлора брзо разлаже воду, та-ко да у пијаћој води не треба да има слободнаг хлора у опште, !или само у незнатвим траговима, који !не утичу на укус воде. Ако се нак бактериолошким прегледом констатује да свака хлорисана вода није потпуно стерилна, о томе -се хитно извештава управа водовода, која одмах наређује обусгављање ове воде и приступа истраживању и уклањању узрока неповољног бактериолошког квалитета савске воде. Благодарећи примени савремене технике, од речне површинске воде може се добити стерилна пијаћа вода у количини која се жели. Но како исправност воде зависи у многоме од стручности и савесности .о ; собља запосленог при водоводским централама, то смо мишљења да исто треба подвргнути најстр-ожијој дисциплини и одговорности, с обзиром на катастрофалне последице које њихова немарност може да проузрокује. Неопходно је потребно да се радници, како при ступању у службу тако и периодично, подвргавају свестраном лекароком преглвду, којом би се приликом нарочито истраж1ивале клицоноше заразних болести. Поред стручног познавања посла, од особља се мора захтевати и основно познавање хигијенских прописа у погледу одржавања чистоће. При раду у просторијама где се валазе филтери оеобље треба да навлачи нарочите блузе и обућу и да испира руке деаинфекционим течностима, пре и после рада у ови.м просторијама. Да би се олакшала контрола хлорисања во^де пре^дложили омо да се набави апарат за аутоматско показивање количине слободног хлора у води. Овај апарат функцио1нише потпуно аутоматоки и непрестано показује да ли

је вода довољно хлорисана, те се на тај начин избегава оувишно као и недовољно хлорисање. б) Подземна вода. Ова се вода добија из једне серије бунара, дубине 16—28 метара, црпе се пумпама и доводи у нарочите „ризлере", одакле пада са висине од 3—4 метра у танким млазевима, а потом одлази у таложнике и филтере. Како подземна вода садржи око 8 милиграма гвожђа на литар, то се, падајући кроз ваздух, већи део гвожђа оксидише и задржава на таложницима и филтерима. Подземна вода, како пре, тако и после филтрације, исправна је у бактериолошком погледу, јер еадржи врло хмали број бактеја. Мешајући се са савском хлорисаном ,водом, под утицајем елободнОг хлора и ова вода лостаје потпуно етерилна. в .)Меша»а вода. То је в>ода у варошкој водоводској мрежи, састоји -се из хлориоане савске и филтриране макишке подземне воде. Увек се даје што је могуће већа количина подземне 'Воде, а еавском хлориоаном водом допуњује ее остатак потребне количине. Обично се мешају две трећине подземне са једном трећином оавске воде. Мешана се вода свајкодневно испитује бактериолошки. Када се вода у исто време узме са више места, дешава -се да на појединим деловиМ'а мреже вода не буде сасвим исправна. То долази веровагно одтуда што има старих цеви које евакако иису стерилне, јер су инсталиране још нре 35 година, а још и због тога, што ее услед недовољне количине воде у мрежи, приликом обустављања воде ствара негативан притисак, чиме се омогућава продирање нечистоће у цеви и тиме ствара могућност загађења в-оде. Због тога би било потребно извршити дезинфекцију целокунне мреже и располагати увек довољном количин'ом воде, како би вода у нсвима била стално под притиском. г.) Мала Црпка. Ова мала водоводска централа у Војводе Мишића ул. црпе воду из једног бунара 30 метара дубине и даје око 900 куб. мет. за 24 сата. И иоред интензивног чишћења, овај је вода ипак еадржавала бактеријум коли у великом броју, те због тога није могла бити употребљена за пиће. Нашим опитима са „капоритом" утврдили смо да је, 0,8 гр. овог препарата, у раствору 10%, довољно да стерилише 1000 литара воде. Од јула месеца 1928. године ова се вода редовно даје за пиће, а гсвакодневним бактериолошким прегледом потврђује њена стерилноет. д.) Бунари. У Београду и непооредној околини има око 1200 бунара чија се вода|редов,но употребља^ва за пиће. До с<ада је у нашој лабораторији бактериолошки прегледана вода из 730 бунара и нађено је да је из