Opštinske novine

Страна 126

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

школу у Пожаревцу: „Школа је имала једну трошну собу са једним старим столом на среди, а около њега неколико старих клупа, на којима је седело заједно са учитељем за истим дугачким старим столом до тридесет одраслих ученика". Школа у манастиру Винчи (из 1733 год.) оеако је изгледала: „Ћелија у којој се осморо деце обучавало саграђена је од дрвета, дувари јој оплетени шибљем па равно блатом олепљени и обељени. Један прозор и тај хартијом залепљен, и у њој не беше вишта друго до један кревет, на њему једно ћебе и јастук". Као што си .види учееици су морали стајати или на поду седети. Прве шмоле у Београду Прва школа ,која се помиње у Београду почетком 18. векајетЈЗ. Грчка школа. Изгледа да је основана настојавањем тадашњег Београдског митрополита Мојоија. Тражећи Грке за учитеља срнске деце да би могли научити и грчки с обзиром на велику римску пропаганду која се тада водила. За време турске владавине у Београду је било доста Грка па су по свој прилици имали и овојих школа. Мисли се да је и митрополит Мојсије као дете ишао у једну такву шкоЛ У> Ј е Р Ј е знао грчки читати и писати. ;Као .први учитељ те школе помиње се „даскал Герасим" из 1718 год. који је био учитељ ове школе до 1722 год. {као накнаду добијао је стан, храну и 50 форината годишње). |После њега помиње се неки шоп Константин, који је био свештеник у Цариграду " па се од зулума морао потурчити, па кад је избегао у Србију понова прими хришћанство". 1728 год. помиње се као учитељ те школе Грк Логиопат (као напраду добијао је само стан и храну у резиденцији). После ових Грка учитеља помињу се и два Србина: један ђакон (1731) и доцније јероманах Антоније из Свете Горе. Изгледа да је ова школа престала сасвим, падом Београда 1739 год. у Туроке руке. Друга школа из тог доба је Рускословенска школа основана 1727 год. иницијативом митрополита Мојсија Петровића. Још 1718 год. он је писао руском цару Петру Великом и молио га да му пошље два добра учитеља, једног за латински и једног за словенски језик. После дугог тражења по Русији ко би" хтео да иде у „Турску земљу Србију" тек 1724 год. пошље Свети Синод Суворона и од-

реди њему 300 рубаља годишње а 300 рубаља за грчког учитеља који ће учити Српоку децу — у Београду. Суворов је стигао у Карловце тек 1726 год. где се задржао неко време. У Београд је стигао фебруара 1727 год. где отвори прву руско-словенску школу. Он је кратко време радио у њој, па је нреда своме млађем брату. У почетку се скупило око 50 ђака али се брзо тај број смањио, јер су ђаци понова ишли својим орпско-словенским учитељима, којих је било неколико и који су радили приватно. 1726 год. Царским указом отворена је у Београду нека врста гимназије — Латинска школа — у којој су предавали само језуити. Ова је школа имала чешри разреда. У Београду су тада постојале ове школе: Нижа и виша словенска школа, грчка школа, појачка школа и латинска школа, коју на^ваше „Велика школа" или „Академија". Као што -се В1иди школа је било доста, али због нехата родитељског имале су врло мали број ђака. С тога митрополит Вићентије !П0стави за надзорника школа у Београду, владику Исаију Антоновића, а ђачким родитељима запрети да ће их лишити сваке црквене службе, ако децу не буду шиљали у школе. То је помогло, јер се одмах састадоше на договор у митрополитовој резиденцији у Београду, кнез (велики биров) Антоније Јовановић и 15 кметова (таначника) београдских, и том приликом решише да сваки родитељ мора слати своје дете у школу. Тада је донета и одлука да зидају нову Саборну цркву. То је било 1732 год. После пада Београда у Турске руке 1739 год. престао је рад у свима школама и о њпма се ништа не говори све до Карађорђевог доба. Карађорђе је основао у Београду две мале (ооновне) школе. Једна је била за варошку децу, а друга за Турску „која су се била искрстила". 1808 год. Доситеј Обрадовић оснива Велику школу у Београду (у згради коју је сам узео под закуп). Ова је школа имала три разреда, и у њој су у почетку радила три наставника. До 1820 год. био је врло мали број школа у Србији па и у Београду. Настанком дужег периода мира у земљи, и број се школа стално повећава из године у годину. 1830 год.