Opštinske novine
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Страна 127
оонива се у Београду гимназија, под именом „Велика школа", која је 1833 год. премештена у Крагујевац. После њеног премештања у Београду се оснива дворазредна гимназија. По једној статистаци 1830 год. у Србији -је било 34 општинске и 29 приваиних школа. 1836 године Кнез Милош изда наредбу да сваки округ о „правитељственом" трошку по две школе издржава и да с:вака ооштина у којој има црква и школу о свом трошку издржава. Те је године у Србији било 72 основне школе са 2514 ђака. 1832 год. у Београду је било 227 ђака (међу којима 16 ученица) са три учитеља; 1833 год. 267 ђака, а 1834 год. 300 ђака. Ново уређење школа од 1835 год. дели их на државне, општинске и приватне. Писани Закон за школе издат је тек 1844 год. за време владе кнеза Александра Карађорђевића т. з. „Устројеније". Тим Законом уређено је устројство свих школа у Србији. Њиме су прописани и наставни планови и програми. Од тог до-ба број школа и ђака нагло се уеећава у целој земљи а наронито у Београду. Тако 1862 год. у Београду је било 5 ;мушких и 4 женске школе. 1867 год. 6 мушких и 6 женских. Петнаест година доцније 1882 год. има 70 оделења основних школа (Београд је те године имао 36.000 становника). 1901 год. било је у Београду 84 оделења основних школа. Тачне нодатке о буџету Београдских основних школа имамо тек од 1885 год. Те је године општински буџет износио Дин. 575.798 а школски 97.368.— динара. Дакле 17% од целокупног општинског буџета трошено је на школе. У појединостима школски је буџет овако изгледао: На стан учитеља На огрев школа На кирије за школе .... На разне потребе На потпомаг. шромаш. ђака . На школску књижницу . . . На плату делов. главног школског одбора На служитеље 1889 год. буџет расхода Београдске општине износио је 778.589.— дин. а школски 110.801.— дин. што чини 14%. 1890 год. општински буџет расхода изно-
43.710.—■ дин. 8.000,— „ 20.000.— „ 8.000,— „ 2.500,— „ 1.000,— „ 250,— „ 13.908,— „
си 1,030.141,85 дин. а школоки 120.500.— дин. дакле око 12% . У десетогодишњој периоди од 1892—1902 год., слика односа општинског и школског буџета изгледа овако:
Г одине
Буџет кжмптимоки
Буџет школски
1892
1,557.178,— дин.
134.920.— дин.
1893
1,339.198,— „
133.406,— „
1894
2,246.248,— „
144.168,— „
1895
1,620.740,— „
159.174,— „
1896
1,574.403,— „
135.927,— „
1897
1,650.027,— „
120.393,— „
1898
1,834.358.— „
99.501,— „
1899
1,820.412,— „
175.885,— „
1900
2,285.120,— „
178.174,— „
1901
2,534.841,— „
241.710,— „
1902
2,403.758.— „
228.109,— „
Године 1910 општински је буџет био динара 4,500.000.— а школски 153.960.— динара; што чини свега 3,4% од укупног буџета општинског. Биће од интереса приказати и једну статистику о броју ђака у Београдским основним школама од 1883—1889 године.
2\\
У
III К Е
1883
1884
1885
1886
1887
1888
1889
Саборна Црква
265
222
223
198
242
258
Теразијска
303
322
376
351
384
392
Врачарска
167
239
250
320
381
485
Савска
169
181
172
143
153
150
Палилулска
204
225
240
243
211
208
Дорћолска
132
132
219
201
212
211
На Јалији
110
101
63
56
60
69
У Топчидеру
—
—
—
—
36
37
41
Свега
1350
1422
1549
1548
1680
1814
>К Е I I
О К Е
1883
со ОО
1885
ОО ОО 05
ОО ОО
ОО ОО ОО
ОО ОО СЈО
Саборна Црква
176
210
209
176
180
191
Теразијска
183
172
185
220
197
196
Врачарска
92
124
156
—
158
203
199
Савска
85
102
104
—
109
88
121
Палилулска
122
137
141
—
121
104
97
Дорћолска
128
138
176
—
151
172
163
На Јалији
96
98
124
—
177
175
152
У Топчидеру
80
109
109
—
81
72
76
Вежбаон. В.Ж. Школе
91
100
129
—
145
7
142
Свега
1053
1190
1333
—
1338
1198
1337
Укупно
2403
2612Ј2882
—
2886
2878
3151
Школске зграде Са школским зградама у Београду од увек се имало великих тешкоћа. Оне су биле сме-
*) Података за 1886 иема због Српоко-Бугар■ског |рата (није било ревизије).