Opštinske novine

Снабдевање Београда млеком

Бвоград потроши годишње око 17 милиона литар-а аилека ил« око 46.575 литара оваког дана. По становеику годишња иотрошња млека у Београду кретала се иоследњих година овако: 1924. год. 70 лит., 1925. год. 71,300 лит., 1926. год. 76 лит., 1927. год. 79 лит., 1928. год. 74,250 лит. Годишњи издатак целокупног ирастогаинког становвиштва само на овај артикал исхране ианоси око 70 мил. динара (нросечно рачунат литар око 4 дин,). Дневни издатак износи 188.000 дин. Просечии издатак годишњи по породицама према' томе са колико су чланова: са два око 600 дин., са три око 900 дин., са четири око 1200 дин., са иет око 1500 динара и т. д. Према статистици 1П!Отр10|Шње вајглавнијих животних намирница у 1928. год. коју смо раније објавили по подацима г. д-р Ст. П. (Општ. Ноиине од 1. августа 1929. год.) прастонички грађанин |у| својој исхрани највише потроши за меоо, а одМ'ах затим долазе млеко и млечни производи. Ово неколико података на|вели омо да би што јаче истакли важност млека у исхрани престоничког грађанства. Природео, ојви се подаци не могу узети као апсолутно тачни, али су они, несумп.иво, макар и при^ближно тач1ни, довољни за ишитивање питања које је предмет овог написа. Друго (питање, које се само по себи намеће, јесте: одакле долазе ове огромне количине млека у Београд. Београд се снабдава млеком углавном из околине, из околних села, која су често удаљена' од Београда по 20'—30 км. Три категорије привредника снабдевају Београд млеком: произвођач, који свој производ разноси цјо кјућама; посредник (такође сељак), који нема властите краве, већ у селу купи потребну количину да би је донео у варош (и продао; ,већи млекари -ЈИци, којих је врло мало'. Из овога се види да у снабдевању млеком Београда, и поред тога што је то један од вамсиих артикала људске исхране, нема [потребне организације. Систем снабдевања млеком Београда, као, уосталом, и другим животвим намирницама је (рђав. Управо, нема система. Читаво снабдевање је

још у стадајјуму нешто одмакле примитивне организације, која не одговара данашњем ступњу технике, економије и културе. То је гледиште шродрло 1и код данашњих (представника београдске општине, јер је са те стране већ у неколико махова наглашен значај решавања питања о снабдавању БеоЈграда животним вмирницама. Ми смо у једном ранијем чланку !ив!нели, да се о овоме питању говорило у београдској општини још 1895. год. (Организација !исхране Београда — В. М. Општ. Но!вине 15. октобра 1929. год.). Међутим, тада питање није било тако актјуелно. Београд је био 'још увек мал^и град, без за ! машније иривредне делатности, без великих насеља (сиромашнијих грађана. Данас, 1међутим, ситуација је сасвим друкчија. Београд је достигао замашну цифру од 230.000 становника; претежан део становништва отпада на средњи сталеж, раднике и уопште !сиромашније грађане о чијем тросперитету, благостању и напретку један део старања отпада-и на Општину. У томе комуналном старањју најважније је, управо централво је питање обезбеђење најбоље организације снабдевања Београда животним намнрницама. Овога пута ми ћемо се задржати на млеку. Повод за ово дао нам је један случај који се десио ових дана. Пре кратког времена наиђос!мо на једног млађег сељака из Сремчице, у чијој се унутрашњости вођаше тешка борба. С једне стране стојао је његов наоа 1 ломљизи задружни дух, а с друге страве груба реалност ко'ја је интензивво делала на рађање разочарења у његово задружво вјерују. Лутао је као очајвик београдским улицама тражећи утеху: или да прода своје млеко или да вађе човека коме ће се изјадати и поверити тајну овога душев!ног страдања. Историја овог сељака ј е кратка и једноставна. Она је у о|воме: Млади, одушевљени задругар, иНстинктивно осећајући иотребу да се заложп за напредак св-ога села и својих сељака, пун иницијативе и одушевљења прионуо је послу и у овоме селу — Сремчици — основао прву