Opštinske novine

Д-р Марија Илић, библиотемрр О. Г. Б. Београдска Општинска Библиотека

Откад је 'полоиииом прошле 1929. г. започет системакоми рад на уређењу Оиштин■ске Бпблиотеке, а катаије и иа ирикуитљању материјала за Општииоки Музеј, прикупљен је до данас знатан број књига и часописа, као и објеката историјоке и уметничке вредН01СТИ, што ове Јпредставља лепу базу за даљи рад. Укупни ^број књига Беотрадоке Општинске Библиотаке износио је концем 1929. г. 5.000 (пет хиљада). Од тог је добијено: I. поклоно(м: а) од Друштва С. Саве 1929. г. мњига 28 б) од проф. Петра Илића 1929. г. књига 42 в) од разних лица и установа у 1929. г. 872 II. купом: г) деоним откупом библиотеке г. Д. Лапчевића у 1929. г. :за своту од Дин. 20.000 књига 1.605 д) откупом библиотеке г. Ранкоиића у 1929. г. за своту од Дин. 20.000 књига 870 док остали део књига —■ у колико није течајем 1929. г. изравно добијен иреко разних књижара —, датира из ранијег доба, те је добијен деломично купо^вином, деломично поклоном. Са^овим је нојмљиво да су раније вођени инеентари и контрола над књигама, да би данас број књига Београдоке Општинске Библиотеке био знатно већи. Већ и у најстаријим буџетима Београдске Онштине, који ни из далека не стоје у релацији буџета данашњег великог Београда, вотирају се извесне мање своте за набавку књига. У буџету за 1921. г. међу материјалним издатцима налазимо — уз ранице кредите за пр!ОСветне циљеве — повицију од Дин. 10.000 с наме-

ном, ,да служи за „обнову правне библиотеке"; ,1922. и 1923. (вотирано је у исту сврху једном Дин. 8.000, а други пут Дин. 10.000; 1924. и 1925. по 60.000; 1926. 50.000; 1927. и 1928, вотирани оу за „потребе Општиноке Библиотеке" понављани износи од Дин. 76.000; 1929. вотиран је за О. Б. кредит од Дин. 100.000, а осим тога за Општински Музеј Дин. 50.000, те нрви нут предвиђено звање библиотекара. )Како раније то звање није било предвиђено, не само да се иогубио 1 и оштетио велими део књнга, ;но није ницде ни евидентирано какве су књиге биле 'набављане. Каква било систаматизациј а књига отсуствовала је у целини, исто тако нису ио■стојала ни правила библиотеке, нити је вођена преко ње било ка,кв.а просветна политика. Ту је евндентан и материјални и морални губитак о коме говори и Извештај Анкетног Одбора за преглед рада Београдске Општине за последњих 1седам година Београдска Општииа од 1919. до 1926. г. Потпуно одсуство помоћног особља, онемогућили .су у овој (години отварање ове наше нове библиотеке, те је тако сав рад био искључиво организаторног карактера: прикупљање, инвентаризација и еиСтематизација књига, састављање библиографских података за нове ,књиге !И часописе, састављање нрав1ила упоредо са нрикупљањем и сређивањем матерјала за Музеј. Сав је тај рад био стављен у 'искључиву надлежност библиотекара !С тим да ће му :се по могућности чим пре додел!ити помоћно лице, од чега зависи даљи напредак библиотеке. Библиотекар, апоорбиран техничким пословима, не може доспети, да ,врш !И оне задатке, који заправо сачињавају његову дужно-ст, а то је, да преко