Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 211

.прадске динара на првом месту са 500.000, Министарства социјалне политике и народног здравља 200.000 и Радничке коморе 100.000. Морам ,Вам господо рећи, да су све модерне социјалне установе скупе, па и ове. А оне су окупе, баш за то, јер оне могу постојати само тако, ако су зпсновипс на тсмсљу апсолутне чистоће. И ја ,В,а1с го^аподо 'уверавам: да, половину свих редовних расхода иде на одржавање чистоће! Јер, ако тога ие би било, ове установе, које треба да буду олтар радничког здравља, постале би легло болести и заразе св«х београђана. Но ја сам уверен, да ће позвани фактори збринути и здрав о-пстанак ових установа. Нарочито сам уверен, да ће општинска управа и општински одбор и од сад као и досада, водити рачуна, да ове њене установе буду понос Општине београдске Јер, не треба сметати 'С ума, да су социјалне установе сваке вароши, а нарочито престонице: образ и огледало културног иивоа дотичне општине. И за то је моје, као и целог Управног одбора Фонда, уверење, да ће нам, велики социјални смисао данашње општинске управе, које омо из досадашњег рада са њом стекли, дати храбрости да и на другом делу нашега посла истрајемо и ове установе упутимо на здрав пут и жељене резултате. Уз то ,ја држим, да ће и богатији редови нашега друштва, а нарочито индустријалци, својим прилозима помоћи опстанак ових установа, па за то и верујем у њихов опстанак — завршио је свој реферат г. Павићевић. * * * РАДНИЧКА СКЛОНИШТА БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ Уједињењем Срба, Хрвата и Словеваца у данашњу велику Краљевииу Југославију, Београд је постао не само престони град све(укупне цантралне власти у држ-ави, већ је он, ав10'јим развијеним привредеим и културни 'М животом, постао и привредни центар државе. А поред тога, како је Беотрад и саобраћајн'и центар између Јужве и Северне Србије с једне стране и свих осталих покрајина наше државе с друге стране, он је самим тим постао и најпривлачнији ирад за запослења свих социјалних слојева нашег друштва па и радника. А с треће ст,р,а1не:: како 1се у Северној и Јужиој Србији не ^оамо стално оснивају р;азиа индустријска предузећа већ и стара, немајући довољво квалификоваве радне снаге, ову н,адопуњују 1из других покрајина, Београд је постао и капија запослења 1свих радника и тмештеника, који из других шокрајина до'лазе да се у Србији заиосле. Стојећи у средишту привредног живота државе у Беопрад долазе, ие само о^ни који у њему траже запослење, шећ који кроз њега прођу да се с једне или друге стране Саве и

Дунава запосле. И сасвим је онда природно да Београд, и ако има највише посла, им-а и нај^^л^ше неза-послених радника и вамештеника оба пола. А како је немаштина сталан пратилац незапослености, разумљиво је тешко стање незапосленик радника: нити се и,м;ају где нахранити нити имају где преноћити. Да овим потребама одговоре, подигнута су у Београду два модерна Радничка склоништа. 1) Мушко радничко склониште. Ово се склониште налази у Мидоша Поцерца улици Бр. 2а. Градња куће кошта . . Централгао г-рејање . . Машинска перионица . . Водовод, канализација и о светлење Топло купатило .... Кухиња Дезинфекц. и дезигасекц. . „ 1401913.1РТнвеитар 610.831,—

Дига. 3^730.616.42 634.876.40 159.448.55 162.846.27 123.680.70

Свега дин. 5,602.012.34

Мушко Радничко Склониште Режгам у Мушком радничком склоништу је, као и у остала два, уређен на строгим морално-хигијенским осиовимл,. Ово Склониште прима на преноћиште само раднике и намештенике мушког пола и рааполаже са 40 спаваћих 1Соба и 240 кревета. А кад потреба захте, моћиће 1се допунити са још 60 кревета. КЈупатило има 17 кабина са тушевима и 2 кабмне са кадама. Сваки радник, кад на преноћиште дође, мора се легитимисати исправама које има. На пријавници оставља ангај^а докуманта >и евентуалне вредности које се чувају у варочитој, каси. Затим добија број свога посебног кревета, одлази у свлачиони-