Opštinske novine

Страна 226

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ПРВА КАНОНАДА. — ПОЧЕТАК САМЕ ОПСАДЕ. Заповедишда хтедоше 'одм^ах по долаоку султана да му приреде свечаии и крзани натромет. Тек постављени топови ^одмах су без 'Одлагања отворили ватру на Београд. „....Топџије оад иопалише на тврђаву небројене топовске метке, док су јаничари силно стали тући из пушака. А и иеверници оу непреатано пуцали! на ратнике, који су из-влачили топове на положаје, те су мнопима од њих 10творили ирата у ра-ј својим метцима И13 топова и тешких пушака, па су у оппгге показали, да мисле давати најснажнији отгаор. „...Сутрадан 27. шабана (1. августа) наре-ђено је, да многе топџије пређу преко Саве, па да и о оне отране (т. ј. на деоној, београдокој обали Пр.) поотаве своје топове на све положаје подеане за опсаду и бомбардовање града. Уједно је решено, да ће Пири-паша са трупама које су већ раније биле под њетоиим заповедииштвом, руководити опсадом оа савске стране, а да ће други везир, ДАустафа паша са знатним делом »ојоке, а са неким му придодатим важнијим беговима и агама нападати оа дунавске стране. Пошто! је оа те стране Београд најнеприступачнији а пошто се опег султан нарочито занимао баш за тај одсек, то је онамо! упутио и Баликагу, запо^еедника јањичара, да помаже Мустафа-паши (Бали-ага је у опште у току опсаде играо важну улогу. Из неких доцнијих места разабире ое, да је султан на њега много полагао* ГТрим.) Пири-паши опет додељен је још и одред од 2000 војпика названих сегбавима..." Преведено како-тако на данапш>п војнички језик, то значи: Јањичарски ага бгоо 1 је на левом 'Мрмиу Муота^фа пашшног одсека, а „оегбани" са својим „сегбан-башом" на челу били су на деоном крилу Пири-пашиног одсека, другим речима, имали оу да одржавају веву између Пири-пашиних л Мустафа пашиних онага. Тога дана, наставља незнани хроничар Сулејманов, све до! мрклог мржа је наотављено пребацивање трупа преко 1 Саве (т. ј. трупа главнине отиглих преко Срема у Земун), па је свами одред разапео шаторе на месту, које му је било одређено. Пошто су логори били постављени, наређено је Људима, који су били завршили с тим послом, да изграде земљана утврђења око топова, а да се топџије не би задржале у свом послу. Тако је до зоре изграђено десетак утврђења, од којих је свако одговарало једној од градских кула и тако! заклањало! ратнике од метака неверника, избачених са тих кула. КРВАВО ОДБИЈЕНИ ТУРСКИ ОПШТИ ЈУРИШИ 2. И 3. АВГУСТА 1521. ГОД. „...Рано у јутру 28. шабана (2. августа), еултан појаха коњ'а и оде на обалу Дунава, преко пута самог града, и ако су тамо падала

поједина зрна из топова невервика. Ту је издавао разне наредбе и соколио ратнике да се боре ка'0 што ваља против. непријатељ>е вере. А ветар царске љубави за војнике, који су је осетилк, силно је узбуркао лалове ратничке храбрости. Трубе оу засвирале и о!ни су страш'ним глаоом топова слали поруке невериицима. Силан се дим од испаљених топова 1стаде дизати на све стране. „По добијеној наредби 1 , јањичарски су сдреди стали гађати етрелама и пуцати из пушака, те тако нагнаше про!Т!ив!Нике да се уклоне са врхова 1 кула и бедема. Топџије пак засипали су их ђуладим!а, те су зидине београдске (онустеле, као што су опустеле и срца неверника...." Међутим у ствари, срца, браиилаца као да још нису била тошико! „опустела", пошто мало да.1.е писац вели: „...И ако> су ратниати! тога дана пуним замахом били опружили мишице храбрости и пожртв10вања, и ако су једно за другим били извршили !неколико налета, ^ипак циљ коме су тежили, није био такав, да би се до њега могло1 доћи ма и по цену највећих напора. На против, тај је циљ био куд и камо даље но што се испрва могло замислити. Кад је сунце б^ило достигло врхунац своје дневне пустање, султан је отишао да потражи хлада у свом шатору, а и ратни^ци полегаше да се одморе. „Сутрадан у јутру, падишах појаха коња и опет оде на већ описано место. Топџије и опет пуетише да проговоре уста њиних топова и засуше ватром непријатељока утврђења. Ратници развише врхунац напора и јунаштва, тако да су на одсеку Пири паше два или три санџака војника били успели да се попну на предње зидине и само што их нису заузели. Међутим, по Алаховој одлуци ни то;га дана није било успеха. И сувише су били тврди зидови, и сувише су били дубоки тврђавеки ровови, а већ паљба из топова и тешких пушака из града била је таква, да се то у опште не да ни замислити. „И поред таивог стања ствари ратници, који оу већ и дотле били показали највећу храброст, јуначки су јуришали баш на најопаонија места утврђења ,тако да је тога дана више од 500 њих дочекало срећу мучеништза за веру. „Сутрадан ови су јунаци наставили са својим напорима, те су се ровови већ почели пунити лешевима јправоверних мученика... Пири паша, Мустафа паша и други великаши Царства, евом су се душом предали великој ствари. Па ипак, и ако је огроман број ратника 1ИСПИО чашу мучеништва, соко победе није хтео да рашири над њима крила победе, а најлепше дражи невесте завојевања остадоше скривене пред њима хаљином одгађања -