Opštinske novine

Страна 228

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

општи јуриш, те сад свом снагом отворише борбу у највећем јеку, неверници више не имадоше снаге, да се са свих страна једнорремено бране"... Очигледно је оразмерно малобројна одбрана, с обзирО !М на претрпљене губитке и многобројне отворене бреше у зидинама, била решила да жртвује Доњи Град, како би се после ове снаге могле уоредредити на што дужу и упорнију одбрану Горњег Града, те по могућству дочекати помоћ, обећану из Будима. Међутим и Доњи Град изгледа да је пао тек иосле очајничке одбране: „АЛАХ АКБАР"! . ., „ ... Храбри и у борбама окушани људи, који су водили борбу на овом одсеку, и то у првом реду неколико оделења јањичара, били 'Су најзад у своме иалету пришли до самих градских зидина и стадоше сад продирати кроз велике бреше, што су их били направили топови, без страха излажући своје јуначке ;груди читавим облацима танади и стрела. Толико је страшно било клицање ових ратника, који су викали: „Нема Бога изван Алаха"! и „Велики је Алах"! („Алах акбар!"), да је доопело чак до душа оних ратника, које већ одавно уживају у седмом небу и елаве Алаха. И тако је овде оборена застава неверства и криве вере. Јањичари неуморно забадаху бритке сабље у груди неверничких ниткова, те у дугој борби отправише у пакао многе јунаке од ових противника ираве вере. „Они пак који преживеше, видевши ,да се више неће моћи одржати и да ће најзад и они погинути од мача ратника за веру, умакоше у тврђаву, која се зове Небојша кула, а чија висина пара облаке".... Очигледно је, и кад се то не би из доцнијег описа јасно видело, да овај источњачки иисац брка кулу Небојшу са Горњим Градом, кога и у даљем опису често зове п-росто „кулом". Писац описује, како су Турци у оовојеном Доњем Граду нашли известан број тешких тур 'Ских топова, заплењених приликом пораза султана Мухамеда Освајача под Београдом, јула 1456. год. па вели, како су одмах те топове „очистили од рђе и срамоте употребе неверничким рукама". Ооми август 1521. год. изгледа даје био и за Турке и сувише окупо плаћен делимичан успех: „ ... Међу небројеним ратницима славнога гласа, који тога дана дочекаше срећу мученичке омрти за веру, који испише до дна чашу блаженог мучеништва, помињемо и Кансу-а, преживелог черкеског емира из Египта, који се после победе султанове над том земљом био ставио у службу Виооке Парте.

КАКО ЈЕ У БЕОГРАДУ? Сутрадан, 9. августа, султаи Сулејман сазива диван, да решава о даљим операцијама за оовајање и Горњег Града. Неки частољубиви заповедници предлажу јуриш лествицама. Султан, поучен искуствима 8. августа, то одбија, а своје одбијање изражава мало увијеним речима, „да би његови ратници, с обзиром на показано одушевљење, без сумње лако заузели Горњи Град јуришем лествицама, али да би том приликом изгинуло више бораца него што је потребно". Наређено' је да почне копати лагум под горњим градом, те да му се мивом досксчи. Балиј-бегу је издата .наредба да по могућству изврши извиђање што даље на север, да у даном чаоу продре до близу Будима и покуша да задобије каквог важнијег заробљеника „блиског угарском краљу", те ,.,да се што ближе сазна о намерама тога проклетника." А шта бив'а у међувремену у неорећном Београду, који очајнички браие Орби и Мађари, на бранику хришћанотеа и западњачке културе, надајући се до последњег часа помоћи из Будима, која би успела да дигне опсаду. У току дивана 9. јула упутио је Ахмед паша неког заробљеника, који је Турцима био пао шака приликом заузећа Доњег Града. Он вели: „На десиом и на левом крилу, према војсци Пири паше и Мустафа паше, добро ^смо се држали. Али на средњем одсеку, где су •били Ахмед иаша и заповедник јањичара ,»исмо на крају крајева могли више да одолимо 'иавали." Петнаестог августа нека жена скаче са беоирадског бедема. Турске предсираже је одводе пред Пири-пашу и она тамо преко тумача изјављује, да су браниоци Београда потиштени и обесхрабрени, да почиње нестајати хране и муниције, и да се већ у велико гу, би нада у сласење. Каква ли је лична драма у оквиру ове велике иеториуске трагедије била повод очајном поступку ове жене? Хоће ли се једног дана наћи драмски писац, да уметнички обради овај предмет, који то свакако заслужује? ДАЉИ ТОК БОРБЕ ОКО ГОРЊЕГ ГРАДА Међутим, дух бранилаца Београда као да ипак још није био толико опао, пошто су <се још две недеље (одржали на супрот свим оча.јничким турским налетима. Док је в!реме од 9. до 15. августа било протекло 'оразмерно мирно, уз обострави припреме и повремено бомбардовање, 16. августа Турци', 1и поред раније противне одлуке султанове, покушав^ају јуриш лествицама на Горњи Град, који је одбијен на целој линији. Турци су том приликом и опет претрпели тешке губитке.