Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

™ Страна 247

Ради употпуњавања слике у форми овога краћег, начелног излагања, тре'1 знати да је Општина наследила један буџст, који је знатним делом био фиктиван, т. ј. са назначењем прихода који су остали апсолутно неостварЛзиви. Тако исто наслеђен је буџет са знатним дефицитом у почетку буџетске године, што је нарочито дошло услед тога, да је управа затекла смањену цену струје, а оставила у буџету исте приходе који су били предвиђени и за скупљу тарифу. И не само то, него је Општина наследила и масу других обавеза, тако да су летећи дугови у моменту доласка пове Управе представл. ,ли суму од близу 133,000.000.— динара, а сада та сума износи око 68,000.000.— дин. На једној страни требало је ,дакле, одговарати свима текућим обавезама и одржати овако велики, сложен организам као што је Општина, а на другој ликвидирати постепено дугове које је Општина добила у наслеђе у тако велнким размерама. Многе обавезе су ликвидиране у колико су допуштали редовни, а нарочито увеличани приходи, за које захваљујемо пре свега интензивном и енергичном прибирању прихода. Кад је реч о продужењу радо>ва треба истаћи да је Општина уступила радове на ^почек Општем Грађевинском А. Д. у износу 45,000.000.— динара, по програму, који је на предлог ј Суда усвојио Ошптински одбор. Систем улица које се калдрмишу разликује се битно од ранијих, пошто је на једној страни унапред обезбеђен кредит за радове ове врсте, а на другој што су улице смишљено повезане, тако да је на тај начин избегпута она ранија распарчаност у изради улица, раштрканих по целом Београду и без икакве међусобне везе. Техничка Дирекција била је нарочито апилна у прошлој годиви. Нова формација отсека, којик сада има снега шест, са реорганизацијом и знатно мањпм бројем чиновнишгва, учиниће да она у будуће настави рад још интензивније. Она ће стварно тек (у овој години !.моћи да иопољи своју делатност већих размера, пошто су на тој страни учињене ■ове потребне припреме. Томе иде на руку и сам^а набавка на име репарација, о којој је већ било речи. Инжињерски отсек старао се о пројектозању и одржавању свих врста калдрме шо улицама и он је у томе омислу развијао своју активност. П01сле 1927 и 1928 године кад ое активно почела да изграђјује модерна калдрма у Београду и иаводе други радови, изгледало је да ће 1929 године бити мање активна са разлога што су ова средства која су ранијим великим иивистиционим зајмовмма била одређена за ту цељ била погпуио исцрпљена још у 1928 години. Буџетом за 1929 годину одобрен је кредит за радове на кал-

дрмисању свега у вдзиосу 13,000.000.— динара. Са овако м.алим средствима пргародно је да се није могло отпочети са радоЈЕВШ® У већем стилу. Отуда је израђен само пзвесан број улица 'обичном калдрмом и настављено је са радовима из 1928 године, међу којима се издвајају као већи: калдрмиоање Карађорђеве и Богојављенске улице и Вилзоновог Трга пред жељезничком станицом. Из Калдрминског фонда калдрмисана је и, цела Немањина улица из кога су плаћени и радови у Карађорђевој и Богојављенској: јулици и на Вилзоновом Тргу. Важно је наиоменути да је нова Општинска Ушрава, и ако није имала за то унапред асигуран кредит, уступила разним лиферантима у иавршење испоруму сразмерно велике количине камених израђевина за калдрмисање и то: 1620 вагоиа ситних коцака и 34000 метара ивичњака, свега за суму од 16,140.000 динара, како би за доцније радоме имала спрсмљен материјал те да га не би морала у 1 брзкни набављати са стране. Такође је од велкке важн()сти »алдрмиса,ње призмом 1И коцком у 1929 годиии Топчидерског друма од Вапине фабрике до Господарске Механе и Топчидерског пута који води преко Звезде до Тоичидерске цркве. Ови послови финансирани су из општинских средстава, пошто Општина још није: добила но0!ац према Закону о самоуправним путевима. Закључењем зајма од 26,000.000.— швајцарских франака могло се шр!иступити већој делатно-сти, јер је из тога зајма одређена сума од 15,000.000 дииара за радове ове врсте. Томе треба додати и уговор закључен са Општцм Грађевинским А. Д. за модерно калдрмисање улица на кредит а у изнссу дииара 45,000.000.— Према овом угслнору треба калдрмисати 18 улица са ваљаним асфалтом и 22 улице са коловозом од ситних коцака. На овај начин калдрмисано је већ 10 улица, а главни део остао је да се изведе у овој годкни. Ако рекапитулирамо рад Инжињерског отсека, видимо да је у 1929 години израђено нове калдрме (колошоза) -у 88 улица, од којих 48 са модерном калдрмом и 40 са обичном калдрмом. Целокупна дужина калдрмисаних улица изнаси 19.000 дужних метара, од којих отпада на модерну калдрму 11.000 дужних метара, а на обичну 8.000 дужних метара. Површина израђене калдрме у коловозу ИЗН01СИ 170.500 м 2 и то: модерном калдрмом 125.500 м 2 и обичном 45.000 м 2 . Нових тротрара израђево је у 78 улица, при чему је вредно напоменути да је Олштински Суд израдио и спеиијалан правилник за тротоаре који ј,е нослат надзорној власти на одобрење. Применом тога правилника моћи ће се приступити лакшем и бржем извођењу