Opštinske novine

Д-р Светолик Стевановић, проф. еконћмије

Хлеб и његове цене — Калкулације хлебних цена. —

У областима са па1оивном привреДом постоји одувек јејдно обожавајуће схватање о хлебу. Оа страмојпоштовињем гледа се тамо на то где ће .се истрести последње хлебне мјрвице, а кад се нађе иехотичво иоцуштеио гаарченце хлеба на путу оваки ће га пролазник уклонити да се не изгази... У 0'бла!сти1ма густих индустриских насеља, где се у жиноту породице строго буџетира, по(стоји једна врло велика осетлзидаст према стакој пари хлебног носкупљавања... Има песника који изједначују шО'јам о хлебу оа појмшима о људској слободи уопште... Има социолога који тврде да човек мисли онако како се храни... Све ово бил)0( би донољно, 1већ само по себи, да инопирише штампу на једно стално и објективно пооматрање и праћење овжог хлебног интереоовања; комунаину штампу ју ТОЛИК10 лре. Овога нута покушаћем'0! да дамо један прилог за проучаваље продајних хлебних калкулација, ,са уверењем да ће он корионо послужити овима моу'и се интересују тим питањем. О произвољним калкулацијама хлебних цена. Детаљне периодичне цене брашиа и цене хлеба кретале с|у 1се у Београду, од половине прошле, па до фебруара ове године, (према следећем упоредном прегледу. Ове цене се односе ва килограме код брашна и на хлебове од 800 грама тежине, како је то у истоме времену било уобичајено. Цене брашну куповаиом на веће коиичиие биле су, разуме се, мање од ових овде наведених, а израда полубелог хлеба иршиота се 1обично од брашна Бр. 5, 1Мо!је је јевтиније од врста овде забележених. Узимајући ове цене и ове врсте брашна за базју вашега изучавања хлебних цеиа;, ми смо овесни тога да чинимо' једно< замашно уступање ономе гледишту ко>је инсистира на систему произвољних хлебних цева. Али, ми

по1 ипак чинимо из разлога, што су оне детаљне цене бољих врсти брашва монтролисане « провераване на месвој шијаци, док 'би У противноме случају имали да оперишемо само са вероватним берзанским ценама, к1о1је се мењају односима и вачинима куповања браш,на ва почек. Ову концесију можемо (утолико ла1кше учинити, што је 1ово1м вашем приказивању циљ, не да пледирамо за ову или за 10ну фикстну хлебну цену, него да маркирамо извесне принципе калкулације, чија примена у шракси има да потенцир1а добре или рђаве појаве ниских или високих хлебних цена. Да би се овај велики број цифара, што у табели означавају детаљне цене разних квалитета, могао лакше схватити, нужно је њихово претварање у две збирее цифре: одвојево за све врсте брашна, а одвојено 1 за две врсте најскупљега и најјефтинијега хлеба. Али, било би погрешно ако би се ове две одвојене збирне цифре и формално упоређивале ради 1одмерав!ањ1а висине цена хлеба, према виоини цена код брашна. То' се може постићи тек деобом збирних цифара ва шеет кплограма брашна и на! четири комада хлеба. Тек даљим прорач|унавањем ових просечних цена добија се резултат јо висиви цене хлебу, према ВИС1ИНИ цене брашну. (Табела I.). Из предњих података ваља издвојити о®е карактеристике: 1) Просечне детаљне скупне цене кодтри врсте брашна су за шест килограма 23.03, а исте такве цеве су мод две врсге хлеба за четири комада од по 800 грам-а тежине 14.94 дивара; 2) варирање ових окупиих цева иод брашна иде од 21—24, а код хлеба !ОД 14—16.50 динара, или, између 100 и 114.28 од јсто код брашна, 1а 100 и 117.85 од стО' код хлеба. Ово показује већу потенцираноет код шоскупљивања хлеба за ЗУгпоена, од оне код поскупљивања брашва. Иначе, ова померања цена, и брашну и хлебу, карактеристичва су већ оама по себи, кад се нојављују у он!ом го-