Opštinske novine

Страна 292

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Ци-фре оеога паритетног прорачунашња покаеују да је вредност хлебнога коефицијанта у једиоме прооресивном порасту —■ због поскупљивања брашна — и да је тај вредносни вишак мод петога дивара паритетних цена — а ми емо од 'Скора еа хлебним ценама већ близу те висине — пет пута већи од иишка код полазне паритетне јединице из ов-е шеме. (Прва и девета цифра, прве и четврте усправне рубрике). При великој скупоћи браш1на проиввођачи би )веом,а добро профитирали >са паритет1н1и|м ценама, а могли би увек претпостављати поскупљивање брашна свакоме потрошачком иптересу. Овај имтересгаи; моменат ее не налази Ни у једној другој привредној врсти, и он-је епецифично хлебареки. Кров стални вишак завршнот хлебног продукта оваилођава ее овде један изванредни вишак вредноети, у коме је увек и безусловно заступљен најмање тридесетопроцентни плуе. У ов.оме епрого условљемом продуктном вишку —- 100 килопрама брапша — 130 ми ; лограма хлеба — до.тази до позитивног изражаја свако иоекупљивање брашна, и То' у корист произвођача хлеба. Јер, ако је вредно^ст иишака продуктне хлебне количине у паритету 1:1 динара 30 на сто, онда је ири иаритету 4:4 динара ова вредноет реално четири пута већа и -стоји као 120:30 динара добитка за проиввођача. Тако би се, 1Пр'И једнаким (режнјемим и производнИ'М трошковима-, добијао вишак од произведених пет стотина хлебова 1 , уз паритет 4:4 дин. = 600 уместо 150 динара при паритету 1:1 динара!. Реалне калкулације код хлебних цена. Саевим друкчије треба да изгледају реалне калкулације хлебних цена, Када ее од-

баци паритепно^ст, онда би цене хлебу морале изгледати овако како еу овде у шеми приказане. (Види прву, пету и еедму усправну рубрику ове' исте шеме). Да би ее онај део 1 хлебнога продуктнога вишка, који значи вишак производие вредноети, реализовао у продаји прои^зв-ода; на једнажи начив, и да би његова вредност остајала при евима брашненим и хлебним ценама неувећана, потребно је вршити калкулације на начин као' ја овде приказано. По њој је произвођач увек подједнако награђен: са 30 односно са 29.91 динара!, и онда кад је брашној -плаћено 1 дивар, и о!нда кад је оно плаћевО' 4.— или 10.—• динара по килограму. Зб '01Г* нарочите екенедитивности код 'Ове врсте нроизводње и њене појтрошње, није од великог кредитног значаја факат 'што је бјрашно четири пута екупље. Тако ивлази, да је реалпа калкулација код хлебних цена много! праведнија и једино исправна. По њој би цене хлебу морале бити мањеодцене брашну 10—17.32 и 20.77 одсто... Ово је могуће чак и при данаш1њем сиотему неконцентрисане хлебне нроивводње. (Види осму, П0 'следњу усправну рубрику шеме). Очигледно је да прп наритетним ценама бива жртвована и онемогућена свака модерна економека калкулација, јер би се иза сваке скупоће еировина сакривао произвођач хлеба еа овојим лавов-ским' и прогресивним добитцима, а такав лроизвођач неби никада и ничим опонирао скуиоћи сировина, већ би је евојом толе|р'анцијо !М благосиљао 1И помогао'. Наступио би дакле најгори елучај, који нема примера у другим вретама 'привреде. Међутим, г!оре од паритеиних цана- је ово' што ми имамо: произвољне цене, где је хлебац скупљи од брашна ! ...