Opštinske novine

Инж. Мил. Ракић Тарификација електричне енергије

За експлоатацију електричее енершје постоје н;пие еистема, који су па разне обичне и ш ко.мбиионане начиие, примењени. У еамо1М Београду систем тарификације је мењан овега три пута; у иремену када је експлоатацију имало Француоко затим Белгијско Анонимно Друштво постојао је известан систем тарификације по коме су, поред тарифом предвиђених цена за утрошену електричну енергију, извесни већи потрошачи струју плаћали по изузетним уговореним ценама. По рату када је експлоатација прешла на Општину Града Београда овај је систем измењен и потрошајчи су били раздељени по категоријама и трупама а за сваку категорију и групу био је одређен тарифски став за наплату утрошене електричне енергије. Уговорених потрошача није било. Поред фаворизирања уговорних потрошача Белгијско Друштво било је покушало са увођењем струјомера ,за двојну тарифу којом се фаворизирала дневна струја. Како је стање саме централе по рату било такво, да се за прво време није могла осигурати ни стална 'производња, то о пеко.м фавор И з, И р ањ у претплатника није ни могло бити речи. Најглавнији задатак био је варавно да се стање централе, у техничком погледу, доведе у ред и да се могућноет- производње што пре повећа како би се престоница могла снабдевати 'потребном електричном енергијоад. Са оспоеобљавањем централе није се могло постићи ратом изгубљено време. Потребе Београда биле су изузетно нагло увећане те је тадања Управа била иринуђена на Једну меру, која не би смела бити примеЊена у нормалним приликама, а то је да системом тарификације смањи потрошњу елекРичне енергије у Београду. Овим пр'Охибати!вним системом тарификације потрошачи >су били у толико вишом цеиоад оптерећени у колико им је 'месечна по 1 -

трошња била већа. Сами тарифски ставови били су знатно високи, на пример: 1. Станови до 150 хектоват часа месечно 0,55 динара по хектоватчасу; станови од 150 до 300 хектоват чаоа месечно 0,70 динара по хектоват часу а станови преко 300 хектоват часова месечно 0,90 динара по хектоват часу. 2. Кафане и ресторани до 6000 хектоват чаоа месечно 1.10 динара по хектоват часу, преко ове потрошње 1.30 динара по хектоват часу. 3. Радње и локали независно од потрошње 1.20 динара по ХВЧ. 4. Банке и мењачнице 1.50 дин. по ХВЧ. 5. Бирои и канцеларије 0,90 дин. по ХВЧ. 6. Државна и самоуправна надлештва незавионо од потрошње 0,90 динара 7. Биоскопи и вариетеи 1.60 по ХВЧ. 8. Радионице н магацини 0,55 динара по хектоват часу. 9. Мотори и индустријске иримене 0,50 дин. по ХВЧ. Овако високи ставови тарифе, нарочито за индустријске примене, учинили еу да је потрошња (спречавана и да је развијање индустрије у Београду у великој мери заостало. Велики број зграда и индустрија поставило је своје сопетвене централе' чиме је Управа Трамваја и Осветлења за дуже време изгубила те потрошаче. Намера да се уведу дупло тарифни струјомери којим би се фаворизирала дневна употреба струје ни-је остварена, а тарифом од 1. септембра 1928. године смањени су тарифски ставови и цене одређене незавишо од месечне иотрошње, чиме је и сам систем тарификације промењен. Тарифа од 1. сеитембра 1928. год. обухвата свега четири категорије и то станови и радионице са ценом од 0,50 дин. по ХВЧ; локали и надлештва 0,70 динара по ХВЧ; мотори и индутсрија 0,30 динара ио ХВЧ и биоскопи 1.— динар по ХВЧ. Иста је и данас у примени. Уговорне потрошаче ова тарифа не предвиђа.