Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 501

дах сиеже природе, онда је то иајпријатвије масио, где се у души човежоној рађају и развијају иајплеманитије мисли. Свами иоутак ирироде. потстИче човака да адисли и воли; свами дах шрироде токреће у човеку дух спв^арања фантазије; сваки стокрет 1Природе покреће жи1вотии мапнетизам човека. Поред овога кол1ико је тек евачоом пролаввику краз такав град пријатно кад у њему еиди украшене баште, јер ју томе ои види културу тога града и в !И 'соки степен градске социјалне иолитике. У другом реду љубав прама цвећу у »сто време значи и љубмз .према свему оиоме што је лепо, племеиито и благородно, а благорођавањем цвећа облагорођава човек и себе. Са ових неколико реЧ1и истакли смо значај и потребу уређења дамаћих башта, а даље ћамо рећи ееколико речи о самом уређењ|у< осих башта. Говорећи о уређењу домаћих башта ми не мислимо на оне баште, које треба да иретстављају велике просторе земљишта оа разнодиким цвећом, умрасним шибљем и дрвећем, са парко1вима и украшеним басенима, водоскоцима и кавдел.аберима. Ми овде имамо у виду домаће баште, скромне баште које може да има сваки домаћин порад своје куће онде где има слободног простора и онде где по сили Генералвог Плана о уређењу треба да има. (Претпоставља се на шири појас Београда, центар-сити се изузима, еасвим појмљиво). Ооновни је услов код уређења домаћих башта са личним радом љјубав ирема цвећу из које 1П |р10истиче жеља: да (се има што више и разио-ликог цвећа. Ако се Јазља жеља ,да цвеће буде (предмет раамене, обрта, тргоиине, онда оно води гајењу цвећа у ширем смислу; онда гајење цвећа ствара гавдинство. евоје врсте, а то је оообено иитање, које ®оди високо1Ј органивацији рада. Кад се домаћа башта осни®а и уређује са личним радом и :це излази из круга лИчиих потреба, онда се увек јавља један маггеријал!ни издатак, који се не може покр!ити при чему се мора водити рачуна о нростору те баште. Ми ћемо изнети колики простор баште и с:а којим Р01ДО1М може да се уреди и одржи. Тако башта на проетору од 100 кв. м. може да се уреди и одржава вајвише са 1 часом дневног личног рада; башта од 200 1 300 кв. м. потребује 1—2 'часа дмнног личног рада; а личним радом башта се може довести на површмну од 400—1000 кв. м. Када треба 3—4 часа дневног рада. Са гаовећањем баште иде се ка интеизивнијем и већем раду. Повећање рада у башти зависи још и од њеног устројства. Ако је башта 1про!стија мање треба личиога рада, и обрнуто, ако је башта сложенија а цвеће разноликије, леје веће или сложеније, у толико треба већег рада. Ако се још из овога пређе на рад у топлим лејама и стакленим кућама, онда долазе већи тро-

шкоаи и стручнија радна снага; било лична, било аајмљана. У погледу 1овакод1невн1ог личног рада, не треба разумеги буквално број радних часова, јар И1ма дана када нема иотребе за радом, оиет има дана када треба радити и више од предвиђених чаоова, нарочито када се башта оснива, земљиште прекопава, биљке расађују или заливају. Највећи рад треба када се башта оонива. При оснивању и уређењу домаћих башта прво се утврђ|ује илан, јер башта не ^сме да буде засађана цвећем тако да је оно разбацано без икакве системе. Башта М10;ра1 им>ати изражен и одређен облик, она мора бити огледало укуса онога ко ју ради. Комбинације плана су неисцрпне и оне се овде не могу одређево оиисати. Оне могу бити од малих домаћих башта са ивбором неколико врсти цвећа, па до уређених башта у иајмодерни-јем стил]у. Све ово вависи од простора земљишта, љубави да се има бакта и у каквом стилу и матермјалне 1могућн1ости. 'Ооновна је ст (Е1ар за уређење једне баште лични укус, који се ■после од страве 1стручњака обрађује. Најваж!нија оу питања код уређења домаћих башта избор биљака (дрвећа и цвећа) и комбинација боја. Многе биљке имају своје одређано место у башти, према својим карактерним оообинама'. Овакве биљке имауу .велкког утицаја на лепоту баште. Тако пеоиија не сме да се 1сади са иадифом или различком, или жав^орњак са георпином, а то аначи да •високо цвеће веаме да се сади са ниским цвећем. Исто тако биљка с.а биљком једнобојног цвета несме да се сади као н.пр. жута саксифрага са жутом георгином. Комбинација бој_а тражи в^елику пажњу. Увек је наубоља комбинација у допгуњавањју боја, н.пр. црвана на зеленој основи, виолет оа жутом бојом, поморанџина боја са жутом. Бело цвеће само •по 1себи не претставља довољну лепоту, ако у том цвету ни|је сјади^њева уметничка одлика као што је случај код ружа и лилије. Али бели цветови 1могју играти шидну улопу у башти у заједници са цвећем других боја; но ипак ваља имати у виду да 1сађење белих цветова са црвеним није естетички, зато' што даје јак контраст на штету уметнинког укуса. Међутим, кад се између белих и црвених Шветова сади цвеће розе боје, даје хармсничну боју. Према ов^оме ваља пмати на уму да свуда, где не хармонизирају две боје у заједници), може се 1ивмеђу њих садити цвеће треће боје које хармоиизира. Неко цвеће није шогодно да (образује засебве групе, те се може садити само у заједници са другим цвећем. Међу овим цвећем 1најз!ећи је број једногодишњег цвећа као што оу: различак, жаворњак, смиље, цинија, а.гератум, м!ачков'И бркови и т. д. Кад ее ото цве ће (оади у заједнип и еа_ другим цвећем, даје добар ефекат.