Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНћ

Страна 549

кревета колико износи број тешко оболелих од туберкулозе. Београдске болнице, на жалост, ни из далека не задовољавају ту потребу. Отуда ништа природније него да се што пре ова потреба подмири, чему ће Општина, верујем, допринети у најјачој мери. Болница која ће се подићи из завештања поч. Николе Спасића, по свој прилици биће намењена такође за ове сврхе. У томе правцу већ су предузети кораци у Општинском Суду. Истичући значај ових чисто санитетских мера, о чему ће позвани лекари говорити са више стручности и са обилнијим статистичким материјалом, ја мислим да није исцрпљен програм рада на пољу сузбијања туберкулозе ако се само на томе остане. Ако је тачно, а ја мислим да јесте, да је туберкулоза једна социјална болест, онда је већ самим тим наглашена и потреба примене свестраних мера за њено сузбијање као друштвене болести. Опште побољшање друштвених прилика, значи, води неминовно и сузбијању овога зла. Треба разликовати пре свега мере које предузима држава, затим оне које иду у област чисто комуналног старања. Морам признати да је наша држава после рата учинила веома много на овоме пољу. Поред изградње болница и санаторијума у великом броју, затим разних установа инвалидских и других наша је држава својим законодавством о осигурању и заштити радника учинила веома много у периоду после рата на добро широких слојева, који највише пате од туберкулозе. То законодавство, можемо с правом рећи неизостаје ни у колико иза законодавства других напредних земаља, шта више у многоме је испред њега. Нарочито треба подвући значај Закона о осигурању радника, који је предвиђеним осигурањем и стварањем Средишног и Окружних уреда као и читавог низа других сличних установа омогућио да се створи један ред ствари, који доказано води побољшању живота и здравља широких народних слојева. Не сумњам да ће држава, у колико ће прилике у њој бити више сређиване и на овој страни бити све агилнија. Остаје да и Општине узму што виднијег учешћа на пољу побољшања здравствених прилика нашег народа. Оне то могу и морају учинити. Потребно је да комунална политика у широком сплегу својих разноврсних задатака већу пажњу обрати на санитет и санитетске установе. Општине, нарочито градске, то већ чине и сада, али ми верујемо да ће оне у будуће бити још агилније на тој страни. Не смемо сметнути с ума да и само техничко уређење градова, уз спретно решавање свих других урбанских питања, а нарочито правилно решење станбеног питања воде неминовном побољшању и здравља грађана, па самим тим и сузбијању туберкулозе у највећој размери. Градска хигијена не да се замислити без добрих ули-

ца и чистих и лепо уређених дворишта, без паркова, дечијих игралишта и слично, услед чега и сами лекари треба да испоље већу активност у правцу помагања Општине ради извођења овог програма. Станбено питање данас је, на жалост, решено веома рђаво, а урбанизам наших дана не руководи се још довољно принципима који би грађанима обезбедили удобност становања и с обзиром на чување њиховог здравља. Палате које се подижу у Београду и у другим варошима, ма колико иначе биле лепе, са много орнамената, китњастим фасадама и са несумњивом репрезентативношћу, нису у погледу свога унутарњег склопа такве да задовољавају здравствене потребе наших грађана. Није важно да само улица буде права и на регулационој линији, а тако исто није искључиви циљ урбанизма да подиже велелепне тргове и фасаде, него се мора прибећи и добијању унутарње садржине, како би пре свега живот фамилија које се групишу на двориштима био што бољи и удобнији, са више светлости и, изнад свега, са што више ваздуха. У Београду се ствара тип кућа са тако званим дугачким бунарима, нешто специфично београдско које нема сличности ни са једним градом у историји света. Ти бунари поникли су из тесних парцела београдских и из кућа неспретно обрађених по дужини тесне парцеле, које кад се извуку на више спратова дају те дугачке бунаре, потпуно мрачне и најнездравије и најгоре у здравственом и естетском погледу. Сада они још нису потпуно затворени, благодарећи околности што има много неизграђених суседних парцела, али кад се на овима буду подигле куће, онда ће бити потпуно угушен живот на двориштима тих мрачних бунара, који представљају прави пакао за живот будућих генерација. Отуда ја нарочито подвлачим факат, да наши лекари, најпозванији за решавање питања Ове врсте, не би смели да се оглуше о постојање ових чињеница, него би њихова света дужност била да настану да се односи побољшају бар до степена здравствене сношљивости. Станбено питање тесно је везано за питање уређења градова и ово последње не сме да се оглушује о факат, да су градови новијега времена претрпели велике трансформације с обзиром на своју изградњу, а нарочито да су градски блокови изграђени у новије време у свима градовима света на начин који је створио дворишта уз примену т. зв. система спајања дворишта и са добијањем што више зеленила, светлости и ваздуха. Да се то учини ишла је на руку и сама околност увођења новога саобраћаја, који просторно приближује удаљена насеља центру и ставља у положај људе да своје послове обављају у тако званом сити-у и да живе удаљени од овога. Саобраћај је ван сваке сумње револуционисао све од-