Opštinske novine

Страна 570

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

века види се велики напредак у смањивању постотка умирања од туберкулозе. Од 808 лица спао је постотак на 292 у 1927., а на 342 у 1928- год. Тако исто је у многоме повољнији садашњи постотак у Београду од постотка код многих градова у почетку овог века. Просечно се у Београду умирало у 1927./8. 317 на 100.000, док се у почетку овог века много више умирало у многим градовима, тако у Петрограду (319), Атини (330), Будимпешти (341), Бечу (353), Ђенови (361), Паризу (400), Трсту (403) и Хавру (500). То је у извесном смислу утешна појава; јер садањи Београд је повољнији у погледу умирања од туберкулозе но поменути градови у почетку овога века. Значи да има изгледа да ће с • у току времена побољевање и умирање од туберкулозе знатно поправити, као што се и знатно поправило према Београду од почетка овог века. За читавих 500 на 100.000 или скоро 5 од хиљаде. Но Београд стоји повољније у погледу умирања од туберкулозе према целој нашој земљи, где се рачуна да се просечно умире 400 на 100.000. Он је повољнији од Француске где се такође исто толико умире. Али Београд стоји много лошије по умирању од туберкулозе но Словенија, где је умрло у 1927. и 1928. по 234 лица на 100.000. Београд исто тако лошије стоји него извесан број градова у Југославији као н. пр. Вел. Бечкерек, где је умрло у 1927. год. 216 на 100.000. Али, у Београду је једна појава, која, на жалост, не иде у прилог сталном напретку у погледу сузбијања туберкулозе. То је појава наглог повећања постотка умирања од туберкулозе у години 1928. за 50 лица на 100.000 према умирању од 1927. године! Ако се постотак умирања од туберкулозе у Београду одбије од постотка општег умирања излази да је од свих болести сем туберкулозе умрло у Београду у 1927. год. 1158 а у 1928. год. 1148 лица на 100.000, док је у почетку овог века умрло 1612. Дакле побољшање у умирању и од осталих болести ишло је у истој размери као и за туберкулозу! Шта је узрок оваквом неповољном стању у погледу туберкулозе у Београду према стању, које налазимо код многих напредних држава и градова где је умирање просечно годишње око 100 на 100.000 или око једног на хиљаду? У погледу сузбијања туберкулозе једна је од најважнијих мера издвајање оболелих, нарочито теже оболелих, потпуно издвајање, којим се донекле успешно онемогућава заражавање здравих. Томе служе болнице, нарочите болнице или поједина одвојена одељења болница или подвојени простори у појединим зградама; томе служе санаторије, лечилишта, где се лече махом лакше оболели и најпосле томе служе и приватни домови, где је могућно Одвојити таквог болесника од осталих. У том погледу рђаво стојимо у Београду. За

сада постоји само једно оделење од 25 постеља у бараци где се примају болесници од плућне туоеркулозе из Београда и знатног дела Србије и околине. Томе се може додати још толико постеља на другим оделењима и то је све! То најбоље говори и показује у коликом смо огромном назатку у погледу сузбијања туберкулозе у Београду. За лакше оболеле око Београда немамо/ ни једну санаторију, ни једно лечилиште. А и у целоЈ земљи их имамо врло мало. У томе дакле стојимо више него очајно! Јака раширеност туберкулозе у Београду је у тесној вези са општим економским и социЈалним приликама највећег дела становништва. Недовољан број просторија и њихово недовољно пространство за спавање и бављење, дакле та станбена претрпаност је и узрок великом ширењу туберкулозе, јер је опет главни носилац и сеЈач клица туберкулозе човек, поред домаћих животиња у другом реду. Туберкулоза у Београду је најчешћа и најоштрија код сиромашнијих слојева, где влада велика оскудица у просторијама; према томе приватни станови ретко могу послужити за издвајање болесника опасних по околину. (77%, дакле 2/3 туберкулозних у Београду живе заједно у једном простору са својом породицом (подаци д-р Врачевића). Други је моменат: недовољан број саветовалишта, диспансера, за туберкулозу. Има само један диспансер за Београд и његову ближу околину; то је апсолутно недовољно. Потребно је најмање три до четири (Др. Врачевић). Даљи су узроци ширењу туберкулозе неповољне опште здравствене прилике и рђаво хигијенско васпитање. Ту долази необраћање пажње, на чистоћу, нездрави станови поред оскудице у њима, необавештеност становништва о непљувању, тако исто о мерама при кашљању, да капљице које излећу из уста при кашљању и кијању не буду узрок преносу болести. И алкохолизам игра велику улогу у ширењу туберкулозе. На томе се код нас практично најмање ради. Најбољи доказ су томе толике стотине пивница, подрума, барова, продавница т. зв. ужичких производа и т. д., док здрављака и посластичарница има очајно мало, а то што има зврји празно, јер нису у моди. Сиромаштво и тешко економско стање широких слојева грађанства игра такође пресудну улогу у ширењу туберкулозе а у тесној је вези са алкохолизмом и социјалним болестима. Даље долази ту оскудица јавне контроле нзд теже оболелим. Једна од тих неопходних мера је обавезна пријава оболелих од туберкулозе и обавезна дезинфекција простора где су се бавили туберкулозни као и обавезна де-