Opštinske novine

Страна 574

ОПШТИНСКЕ КОВИНЕ

цу осигурати једино ако их одвојимо од болесника и ако их вакцинишемо Калметовом вакцином. Ова вакцинација се у велико ради у Француској и њеним колонијама, а тако исто су је с усиехом испробали лекари у многим државама. Према тој методи новорођенчад из туберкулозне породице се вакцинишу првих дана живота и, ако се припази да се

ваног лежања и правилне исхране имају још и најбољу стручну негу. Али, морамо рећи, на жалост! Ми, који толико много патимо, болујемо и умиремо од туберкулозе, немамо нпједан завод специјално подигнут ради лечења дечје туберкулозе. Частан изузетак чини завод за хируршку туберкулозу у Краљевици, у који наши болесници тешко доспевају. Неки

У Београдском Антитуберкулозно

не инфицирају баш у току првих 40 дана живота, обично се одржавају као и деца у нормалним породицима. Код нас је овај рад тек у почетку. За данас питање антитуберкулозне вакцинације стоји тако да га ми препоручујемо у сваком случају породичне туберкулозе! Како лечење тако и предохрана од туберкулозе изискују у већини случајева смештај по установама које су нарочито удешене за лечење деце. Таквих установа има у свету врло много а поглавито су две врсте: Опоравилишта за слабуњаву и превенторијуми за већ инфицирану али не очигледно болесну децу. Бављење од неколико недеља у таквом заводу оспособи туберкулозно дете да после продужи школовање. По тим превенторијумима могу се основати и пољске школе на ваздуху, где деца на отвореном пољу, голишава уче све оно и исто онако као и њихови другари у затвореним прашњивим учионицама. Санаторијуми, како они покрај мора, тако и они на висини служе за већ манифестно болесну децу, у њима деца поред дисциплино-

Диспансеру: Школа на сунцу! већи државни и покрајински санаторијуми примају и децу, али и то бива с тешкоћама од којих је „немање празних места" најважнија. Док у Француској на 40 милиона становника имају око 20.000 постеља у разноврсним санаторијумима, од којих је највећи број на морској обали. Ми на наших 13 милиона треба у истој размери да имамо бар 6.000 постеља по разним установама за туберкулозну децу. Докле тога не буде, код нас ће деца и даље бити кљукана бацилима од туберкулозних родитеља или укућана и умираће можда још брже и у већем броју него од сада! Шта да се ради? Прва брига, како родитеља тако и околине треба да се упути на то да се дете сачува бар у првој години од туберкулозне инфекције. Изналажење и издвајање оболелих најсигурнија је запрека да се болест не шири. Пронаћи туберкулозну особу, посаветовати је да се одвоји од својих укућана, упутити је евентуално у неки санато-