Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 601

1926. смртност у Бечу је била 1.2%, у Берлину 1.1%. Око ових процената кретала се и смртност у Лондону, Прагу и Дрездену. Изнад ових процената смртност је била у Паризу, Москви, Риму, Варшави, Брислу и Пешти. Најмањи коефицијент смртности у 1926. год. имао је Амстердам —• 0.90%, а највећи Пешта —• 1.7%. Пре рата Париз је имао највећи број смртности од туберкулозе. Од 100 случајева смртности на смрт од туберкулозе отпадало је 20. У Бечу и Пешти овај је проценат био 16, а у Лондону и Москви 9. Међутим, после рата примећује се и опадање смртности од туберкулозе. Опадање износи: У Ларизу 5%; Бечу, Минхену и Дрездену више од 3%; у осталим великим европским градовима 2—3%. У Варшави, међутим, после рата смртност од туберкулозе је порасла што је последица појачаног привредног развитка. И код смртности од туберкулозе Амстердам је на последњем месту —• на 100 случајева смртности 8 од туберкулозе. Опадање морталитета, а у првом реду туберкулозног у цитираним европским градовима има се приписати хигијенском напретку, појачаној и свестраној акцији комуналне политике на неговању, чувању и подизању здравственог стања својих грађана. Кад посматрамо послератни развитак Београда најјаче запажамо чињеницу, да се тај развитак вршио у ширини, а никако и у дубини. Такав развитак био је условљен новом констелацијом прилика и није било силе која би га онда могла спречити. Исто тако недс.стајали су и основни услови да се тај развитак прати и упути одређеним правцем. Када све то није било могуће, а треба такође признати да је и много чега пропуштено, данас се поставља низ најактуелнијих проблема који чекају на решење. Није по среди само многострукост, већ и компликованост питања. Стога не треба ни мислити ни очекивати да се сва та питања одједном реше. Она чине проблем изградње престонице у дубини и требаће низ година да прође па да се све то барем приведе решавању. Што се тиче подизања здравственог стања престоничких грађана ту је најважније поправљање станбених прилика. Да се те

прилике поправе данас има највише услова. Пре свега, у Београду се не врши прираст становништва ни из далека у оним размерама какве је узео непосредно иза рата. У том погледу као да се ушло у стање устаљености. А то се види и по великом броју празних станова (рачуна се да је последњих месеци у Београду перманентно празно око 2000 станова). Град у коме је до пре неколико година тешко било наћи стана, а кад се већ нашло морало се скупо платити, данас има око 2000 празних станова! Са повећањем броја празних станова наступиле су следеће последице: пале су кирије, осетио се прилив са периферије центру, кирајџије постављају захтеве у погледу комодитета, хигијеничности итд. Овај процес, који ће се наставити у још јачој мери наредних година, имаће за последицу да ће власници зграда бити принуђени да, у колико је више могуће, прилагођавају своје станове и куће новим потребама. Свакако, у много случајева то је немогуће, али где год је могуће уверени смо да ће се учинити. Тиме ће се уједно извршити и прилично побољшање хигијенских прилика наше престонице. Улазећи у период устаљености комунална политика добија у времену да се може својом благотворном делатношћу појавити на свима областима радећи на подизању и унапређењу привредног, социјалног, здравственог и културног стања својих грађана. До сада је развитак града водио комуналну акцију т. ј. комунална акција је долазила за развитак, а у много случајева знатно изостајала иза њега. Сада је обратно. Комунална акција узима развитак у своје руке, прати га будно и руководи његовим током онако како то налажу интереси града. И када се на овоме пољу појаве прве контуре једне програмске, систематске и широке комуналне акције—■ унутрашња физиономија Београда рапидно ће се измењивати у знаку напретка и побољшања. Тада ће знатно пасти и морталитет, а у првом реду смртност од туберкулозе. Цифра 800, која представља смртност од туберкулозе у Београду 1929. год. страшна је. Она је уједно и најјача опомена да се опасност мора што пре и енергичније отклонити, да борба противу туберкулозе мора бити што опсежнија.

<^><$ \ /с%'/ ~ \о; \ /\'"У V * \:9' јЈ