Opštinske novine

Д-р Милорад Драгић Улога соколства у најновијој историји Југословена

Оснивач Соколства, Др. Мирослав Тирш истакао је јасну мисао о улози Соколства речима: „Циљеви Соколства јесу одржавање народа у телесној, душевној и моралној свежини и у јачању љубави према домовини". — Тим речима Др. Тирш тачно обележава соколско схватање о дужностима према нацији и домовини. Оваква соколска мисао налази одмах одјека и код Јужних Словена. Средином 19. века, када код Јужних Словена почиње дубок покрет народног препорода, јавља се и његово Соколство. Тај наш препород, наш ренесанс, изражен је у идеји: да су Срби, Хрвати и Словенци један народ. У свима манифестацијама и борбама, које је та идеја носила собом, Соколство је одиграло одређену улогу, стојећи увек на месту најистакнутије борбе за народну и културну идеју Југословенске Нације. ЈУГОСЛОВЕНСКИ СИМБОЛ Постоји једна основна нит, која се провлачи кроз сваки соколски рад. А та је, да је Соколство у целом свом раду —• техничком и идеолошком — тесно везано са идеалима националне културе. Према тим идеалима Соколство од првог свог дана носи као знамење идеју једне југословенске нације. Први Соко на Словенском Југу, Љубљански Соко, на својој застави —• као симбол — ставља грб Југославије. Аустријска влада забрањује тај симбол, али Соколство никад не напушта идеју о Југословенској Нацији. Соколство се код нас појављује у времену, када се на Словенском Југу почињу јављати нове јасне и смеле идејне и политичко-националне оријентације. У времену, када је племенском нашем животу требало дати шире националне видике. Наше Соколство имало је своју предисторију —■ управо племенску историју. Али и такво, племенско Соколство било је увек носиоц широке националне идеологије.

НАЦИОНАЛНА САМООДБРАНА Соколство је започело код нас онда, када су Словенци осетили да откуцава последњи час за одбрану од безобзирне германизације. Када је словеначки народни културни живот био до крајности угрожен; када су наше народне масе у Словенији почеле да се утапају у страноме мору. Словенцима је требало дати нов живот и пун наслон на националну културу хрватско-српску и словенску у опште. Соколство је дошло у моменту еминентне националне самоодбране. У Словенији, без народних средњих и високих школа, Соколство долази као најмоћније оружје у борби противу тешке туђинске навале. Словенци преко Соколства долазе у интиман додир са Соколима Хрвата и Срба, Чеха и цео даљи ток културне борбе одређен је: развити слободну националну културу у смислу Југословенства. То даје и нов политички правац Словенцима у целој њиховој борби. ВЛАДИКА ШТРОСМАЈЕР Соколство код Хрвата јавља се у изванредно деликатном моменту. У Хрватској почео је да се бије нов бој. Док се Аустрија и Угарска спремала за дуализам истиче се снажно идеја Југословенства. У седницама хрватског сабора говори Штросмајер о јединству Срба, Хрвата и Словенаца. На његов предлог Хрватски Сабор закључује, да се наш заједнички народни језик назове Југословенски. Али велике југословенске концепције владике Штросмајера биле су за једно време потиснуте. Заједнички рад Кнеза Михаила и владике Штросмајера био је прекинут насилним убиством Кнеза Михаила у Кошутњаку. Југословенска идеја клонула је и у Србији и у Хрватској. Са болом у срцу владика се склања из домовине са молитвом: „Свемогући Боже, смилуј се моме народу и уједини га". Непријатељи народа побеђују и настају тешки часови за мисао народног јединства. По-