Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 631

јављују се раздори између Срба и Хрвата: један од највећих злочина, који се десио у нашој новијој историји. Потребно је било дати покрет за нов, реалан живот и националан рад. Тај покрет јавља се у облику Хрватског Соколства. Исте оне године, у којој је основан загребачки Универзитет, оснива се и прво Соколство у Хрватској. Са Универзитетом и Соколством почиње солидан рад на јачању народа помоћу материјалне, телесне и душевне просвете. Соколство је у тешким приликама тога момента једино било способно, да прихвати идеје Рачкога и Штросмајера. Хрватско Соколство одмах ступа у братске одношаје са Соколством Словенаца, а затим и Соколством Срба. Хрватски Соколи, заједно са Српским Соколима, прослављају ВидовДан у Раваници. Напредна Хрватска прилази Соколству и соколским васпитањем омогућује се заједнички политички рад Србо-Хрвата. Све више изазали на површину српскохрватско духовно стапање и југословенски реализам. Под таквим приликама развија се Хрватски Соколски Савез, који о своме I. Слету 1906. г. изводи у Загребу велику словенску манифестацију, а нарочито манифестацију југословенског јединства. Хрватско Соколство имало је да издржи тешке и мучне часове у борби за своју народну и југословенску мисао. А чим је плануо рат, Хрватско Соколство растурено је, а њихов старешина, проф. Др. Лазар Цар, затворен је. Али југословенска соколска мисао већ је дефинитивно прокрчила своје путеве ка победи. ПИЈЕМОНТ Југословенска мисао код српског соколства у Аустро-Угарској Монархији имала је да издржи импозантну борбу. Српско Соколство престављало је специјалну опасност за Аустро-Угарску Монархију због слободне Краљевине Србије. Пошто је Српско Соколство у Аустро-Угарској Монархији показало, да неће да постоји изоловано за себе, већ је створило јединстзо са соколима Србије, то је српско соколстг-.о као најизразитији преставник идеје народног уједињења са ослањањем на Краљевииу Србију прогањано у сваком моменту. Осим тога идеју о т.зв. великосрпској пропаганди код српских сокола пласирала је аустро-угарска влада згодно, да по могућству изазове неповерење код осталих Југословена. У овоме погледу аустро-угарска влада никада није успела. Српски, Хрватски и Словеначки Соколи увек су заједнички иступали и све њихове радње сводиле су се у крајњој линији на то, да се племенско Соколство преобрази у једно Југословенско Соколство. Прве речи, изречене при оснивању Срп-

ског Сокола у Сремским Карловцима, биле су: „ ... Српско Соколство, као и чешко, хрватско и словеначко, само је део великог словенског Соколства... Српско Соколство има да ступа солидарно и братски са Словеначким Соколством, а специјално са хрватским". Тим речима јасно је одређена национално-политичка оријентација тадањег српског соколства. Уз то, уједињено српско соколство истиче тада револуционарну идеју, да вођа уједињења нашег народа мора бити Србија. Та мисао изражена је на соколском састанку речима: „Наш соколски рад, који има за задатак телесно и душевно васпитање нашег народа, нека буде у исто време и што већи подстрек за наше национално осећање, са крајњим циљем присајединења нашем Пијемонту — Србији." У знаку такве идеологије формирало се соколство у Срему, Хрватској, Славонији, Босни и Херцеговини, Приморју. Уз њих је стајало Соколство слободне Србије. Пошто је Соколство прихватило идеју, да је за културно, морално и материјално напредовање нашег народа потребно политичко јединство и ослобођење свих Јужних Словена, то је наше Соколство у Аустро-угарској одредило револуционаран правац своме раду. Тај рад имао је јасно обележен правац: конструктиван у смислу дизања народне свести, народне моралне и физичке моћи, а деструктиван у смислу рушења туђе, стране силе под којом је тада живела већина Југословена. Док је тако Соколство организовало народне масе, у Босни и Херцеговини чак захватило и дубље сеоске слојеве, дотле су из Соколства избијале револуционарне варнице за ослобођење и ујединење Словенског Југа ... ТЕМЕЉИ ЈУГОСЛАВИЈЕ Балкански Рат показао је, да је Југословенско Соколство имало пуно право, што је Србију сматрало као земљу мисије нашег народног ујединења. Соколство Срба, Хрвата и Словенаца у бив. Аустро-угарској није у томе добу смело да покаже пун израз своје вере у скоро ујединење али то је учинило наше Соколство у Америци, које је на своме великом соколском збору објавило, да „борбу Србије сматра као постављање темеља зграде уједињених Југословена". Од тога момента Југословенско Соколство није више хтело да живи својим издвојеним, племенским животом. 1914. г. извршене су последње припреме за формирање уједињеног Југословенског Соколства. То ујединење имало је да се прокламује у Љубљани. А I. слет тога уједињеног Југословенског Соколства имао је да се одржи у Београду 1916. год. Али 1916. год. Београд је био крвав и обамро. Место штаба слетског одбора Југословенског Соколства у Београд се те године