Opštinske novine

Стр. 60

~ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Природно, то смањење није ни из далека такво да би могло угрозити рентабилитет. И у 1930, по свему судећи, рентабилитет ће бити сасвим задовољавајући. Природно да би могао бити већи. Али упркос тога београдске банке нису у положају да се жале. Улазећи у сигурне послове њихова дубиоза је минимална. Сретства београдских приватних банака највећим делом састављена су од реесконта и пасивног текућег рачуна (34%). Затим долази уложени капитал (33.5%), па улози на штедњу (24.2%) и, најзад, разни фондови (8.3%). Код загребачког новчарства, напротив, највећи и претежни део сретстава отпада на штедне улоге (66.3%). Затом долазе сретства из реесконта и пасивног текућег рачуна (19.8%), па од уложеног капитала (9.9%) и, најзад од разних фондова (4.0%). У погледу пласмана на првом месту долазе залоге, акт. текући рачун и индустријска предузећа (у ово последње нешто минимално). Загреб у овој позицији пласира скоро три пута више од Београда. Затим долази менични пласман, па пласман у хартијама од вредности и, најзад, пласман у непокретности. Сретства и пласмани београдског новчарства у 1929, а у односу на приватно новчарство целе земље, изгледају овако:

Пагива Цела земља Београд % од целе земље

Актива Цела земља Београд % од целе земље Од промена код привилегованих (државних или полудржавних завода) завода треба нарочито истаћи утицај Општинске штедионице на смањење активне каматне стопе код малих завода, који раде са ситним привредником, малим чиновником и службеником. Да не би изгубили редовне и сигурне платише, који траже јевтиније и под повољнијим условима кредите, они су били принуђени да спуштају активну каматну стопу. У Народној банци дошло је до личних промена као и до промена у погледу банчине кредитне политике. Но, по свему судећи, изгледа да смо у овом погледу тек на почетку већих и значајнијих промена. Државна Хипотекарна банка у 1930 дала

је мање хипотекарних зајмова, али је зато било више продаја. Продаје су се увећале услед пада ренте. Почетком године прорадила је фабрика за израду новчаница, крајем године изишле су прве банкноте израђене у нашој фабрици. БЕОГРАДСКА БЕРЗА. Послови београдске Берзе у 1930 години карактеришу се смањењем према онима у 1929. Волумен послова се смањио и код валута и код девиза и код ефеката. Опадање послова код девиза у вези је са смањењем обима спољно-трговинских трансакција. У вези са општом кризом знатно се смањио и волумен послова са ефектима. Једини изузетак код ефеката чине доларски папири, који су успели да заинтересују ширу публику. Код свих осталих ефеката послови су према 1929 знатно смањени. Од акција, изузев Народне банке, није било скоро никаквог посла. За првих 11 месеци волумен послова Београдске Берзе пружа ову слику: 1929 1930 - ппс -м -1 1929 Взлуте 583.707 90 359.756 70 — 2*3 95120 Денизе 1.675.018.273.80 1.592 751.344,- — 82.296.929 80 Ефект н 422 П47 594.20 368.708.498.60 — 53.339 09 5 60 Укупно 2.097 679.575.90 1.961.819.599.30 -135.859 976 60 РАДНО ТРЖИШТЕ. И ако на јавним Берзама рада није сконцентрисана сва понуда радне снаге и тражња рада ипак оне могу у неколико бити огледало прилика на радном тржишту. Пре свега, Берзи рада се не пријави сваки беспослени. Нарочито овдашњи елеменат нерадо и у крајњој нужди обраћа се Берзи рада. Њој се највише обраћају долазници. Што се тиче посредовања и концентрисања тражње рад? и то на јавним Берзама рада долази до изражаја само делимично. У највише случајева то зависи од пословних веза берзе са послодавцима. Но и крај свега тога промет радне снаге на Берзи, као што рекосмо, може да послужи да се види општа ситуација. За разматрање прилика на радном тржишту Београда, у недостатку статистичких података, узећемо деветомесечни период упоређујући ову са прошлом годином. У 1929 понуда радне снаге, посла и посредовање пружају слику (види таблица на 61 страни). У 1930 имамо овакво кретање: Укупна понуда и посредовање кретали су се овако: 1929 1930 Укупно тражило рада 42.923 23.576 Укупно понуђено рада 10.658 2.879 % понуђеног рада од броја оних који су тражили рад 24.8% 12.2% Добило рада 8.759 2.346 % добило рада од броја оних који су тражили рад 20.% 9.9%

капитал Р 83ни У лгзи " а ^.Грачун Фондови гтедњу ,,р еес „ 0 ,^ т V мил. дин. 2.637.0 827.3 9.160.0 5.395.4 1.029.8 255.8 741.2 1.044.4

39.0% 30.9% 7.9% 19.3% Мечпда 3 т :П^Го- Н — вредности 5.436.2 9.057.5 754.2 1.129.8 717.4 1.284.7 262.9 341.1 13.2% 14.1% 34.7% 30.2%