Opštinske novine
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 61
Јануар
фебр.
Март
Април
Мај
Јуни
Јули
Август
Септ.
Из прошлог месеца преостало
940
1047
1432
958
431
465
661
915
1063
У месецу нријављент .....
1485
1836
2313
2757
1446
1482
1455
1409
1472
Укупно
2425
2883
3745
3715
1877
1947
2116
3324
2535
Понуђен рад за
154
263
417
324
405
534
256
183
343
% од броја беспослених монуђен рад
6.3%
9.1%
11.1%
8.7%
21.6%
27.4 %
12.1%
7-8%
13.5%
Извршено посредовање за ....
126
237
340
276
244
449
220
152
302
% од броја беспослених упослено .
5-2%
8.2 %
9-0%
7 -4%
13.0%
23.0%
10.3%
6.5%
11.9%
У 1930 имамо овакво кретање: Из прошлог месеца преостало . У месепу пријављено Укупно Понуђен рад за % од броја беспослених понуђен рад Извршено посредовање за % од бр оја беспосленнх упослено .
389
1177
1851
1374
863
938
—
—
—
3244
2653
3800
5611
5363
4789
—
—
—
3633
3830
5755
6985
6226
5727
5604
3372
1895
115
12о
1258
2055
893
1829
2037
1372
973
3-1%
з.з%
22.2%
29.4%
14.3%
31.9%
36.3%
40.7%
51.1®/
108
102
1124
1846
741
1648
1-06
1090
294
2 9%
2.6%
19-8%
26.4%
И.8%
28 7%
32.2%
32.3%
15.5°/
Просечно месечно тражило је посла 1929 4769, а 1930 2618; понуђен рад је био 1184 односно 319, а извршено је посредовања 973 односно 260. Горњи подаци и поређења казују нам да је у 1930 била већа незапосленост него у 1929. До овога закључка долази се не по општем броју нуђеног рада (јер је овај у 1930 скоро половину од онога у 1929), већ по броју понуђеног посла. У 1930 понуда рада била је за 73% мања од понуде у 1929. У истој размери стоји и проценат извршеног посредовања. У 1930 он је мањи за 73.5°/о. Ови бројеви најречитије говоре о погоршању ситуације на радном тржишту у целој 1930. Могућности зараде у Београду у 1930 биле су очевидно смањене према 1929. Слабија грађевинска делатност (приватно грађење кућа) изазвала је већи број незапослених, а исто тако и мањи прилив неупослене радне снаге са стране. Незапосленост се увећала и редукцијом капацитета производње скоро у целој индустрији и свима занатима. Само у индустрији текстилне бранше рачуна се да је у току 1930 остало без посла више од 1200 радника. Велика криза заната избацила је на улицу такође стотине радника. Криза у трговини имала је за последицу, између осталога, и редукцију помоћног особља. Новчани заводи и индустријска предузећа такође су настојали да свој радни персонал сведу на што је могуће мању меру. Колика је незапосленост код чиновника и намештеника најбоље би нам могао показати ма који конкурс. Расписивање конкурса за једно, два или више места изазива необично несразмерну понуду. На оглас једне трговачке радње, ко-
јим је тражила књиговођу, јавило се, ништа мање, 73 рефлектаната. Дејство узрока који су повећали незапосленост није поштедело ни оне који су се задржали на послу. Њих је погодила редукција надница и погоршање услова рада. У занатима су, према интензитету кризе, наднице редуциране за 15—40 од сто. У индустрији редукција надница била је мања. Вршена је под изговором смањења пословања и продукције, а највише са разлога понуде јевтиније радне снаге, махом сеоске. Ова конкуренција неквалификоване радне снаге изражена у обарању надница и у погоршању радних услова, која је настала пре две године у Београду, продужила се и у 1930 и то у знатно оштријој форми. На обарање радничких надница утицала су још два момента чије се дејство у 1930, услед кризе, знатно појачало. То су: замена одрасле радне снаге младом (шегртима) и женском. Статистички подаци Београдске општине о београдском становништву по занимањима у овом погледу пружају нам врло интересантну слику. Највећи проценат шегртске радне снаге отпада на трговину. На 4.031 радника долази 900 шегрта или 22.3%. Код заната и мале индустрије имамо овај однос: на 23.666 радника долази 2788 шегрта или 11.8%. По појединим занатима имамо ову слику:
одрасли
ше-
°/о ше-
1.
Лимарски занат
радници
грти
грти
309
103
25%
2.
Стаклорезачки занат
94
31
24.8%
3.
Берберски занат
631
173
21.5%
4.
Браварски занат
2023
400
16.5%
5.
Столарски занат
1547
305
16.4%
6.
Пекарски и посласти-
чарски занат
1021
158
13.4%