Opštinske novine

/

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 249

У исти мах_ требало би одмах донети једну нову законску одредбу по којој се ове трошне, заражене и нехигијенске зграде, биле оне у центру (мислимо на оне дворишне преграђене шупе и слично) или на периферији имају срушити у року од годину и по дана. А после на њихове плацеве ударити висока пореска оптерећења да би се власници нагнали на зидање. Сав добивени материјал од њих као и онај од већине Јатаганмалских кућа обавезно спалити, а не продавати га, јер је извесно пун заразних клица! А таквим се грађевинским материјалом у последње време у Београду највише и зида и спекулише. Сва такозвана периферијска насеља, подигнута самовољно, треба срушити и подићи

де или Ситинбершке (Кент-Енглеска) општинске колоније за раднике, па са дубоким пијететом скинути капу пред тим величанственим успесима снажне, поштене и правичне социјалне акције. Само што ни тамо општине нису биле у стању да искључиво из својих материјалних средстава створе ове велике споменике бољег времена. Не! Њих су обилно, врло обилно помогли и приватна иницијатива, савези и централе хуманих и професионалних друштава, а пре свих других и на првом месту саме државе. Оне су станбени проблем потпуно правилно схватиле као велики државни проблем, и похитале су да га што пре реше. Тако је, на пример, Енглеска влада решила да се подигне скоро три милиона зграда за породична становања, нашта данас

чј

Из београдских шупа за ренту: туберћулозна мати, чино&ничћа удо&а Н. Н., у једној ноломљеној шупи, чије су рупчаге затиснуте старим ћоритом и неким иструлелим гредама. Слићано на месец дана пред несретничину смрт.

их на каквом великом перифериском комплексу, али никако у облику малих кућерака као што су оне у којима су некада младотурци колонизирали босанске емигранте, него у облику великих хигијенских зграда попут бечких, прашких или кентских општинских колонија за радничке и друге економски слабије грађанеНи једног момента не смемо губити из вида шта се племенитим напорима Прашке, Бечке и Лондонске муниципије, несебично помогнутих приватном иницијативом, постигло у току последњих две до три године. Треба, на пример, само видети колонију уз прашке Масарикове домове или бечке радничке згра-

Енглеска даје годишњу субвенцију општинама од преко десет милијарди динара! Код нас се, услед тешких политичких и привреднх прилика после рата, није у овоме могло ништа озбиљног и већег да уради. Бар не ни из далека онолико колико се требало. Али се последњих дана осећа снажан интерес и за решење овог животног проблема данашњице. Нарочито у Београду, где га је живот створио најтежим. И ми тврдо верујемо, да ће се станбено питање повољно и брзо решити. А кад се изграде таква нова насеља код нас главноје, битнијеод свега другог, да се они вежу брзим и јевтиним саобраћајним срет-