Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 259

ако су камате најнижа месеч. станарина на капитал за средњи за мали стан

24°/«

2400 дин.

1200

20

2000

1000

15

1500

750

10

1000

500

5

500

250

3

300

150

Као нормално узима се да је радник, намештеник нриватни и државни, пре рата од плате своје давао око 15°/° за стан. Ако тих

Спор који се води између власника нових грађевина и кирајџија око висине кирија, корен свој има у висини каматњака који кућевласници морају да плаћају банкама или приватницима за узајмљени новац за грађење кућа. У колико новац није потицао из хипотекарне банке, он је редовно бивао далеко скупљи не само од 10, него и од 15, 20, па и 30°/». Куће грађене под таквим околностима значиле су, унапред, суву привредну пропаст оних који су у таква предузећа газили. А газило се, међутим, заиста, и то у маси, јер је

Станоби, које је подигла Веоградс^а опш.ина за с&оје чинобнике.

15°/о и сада узмемо као основицу за одмеравање висине месечних кирија за стан, онда би се могло давати

од месеч. плате од за кирију 800 дин. 120 дин. 1000 150 1500 225 2000 300 3000 450 4000 600

Из овог произлази да су за масу наших суграђана, са обзиром на њихову економску снагу, недокучиви станови у кућама грађеним са каматњаком изнад 10°/» укупно. А када се уважи и то да су реалне плате наших радника, намештеника и чиновника државних и самоуправних, у упоређењу са предратним њиховим платама, заостале од 20 до 50°/°, јасно је да за све њих становање и у кућама грађеним са каматњаком од 10°/» преставља несразмерно велик напор и ангажовање за стан од укупних њихових прихода не више 15, као пре рата, него и 20 и 30, па и више°/°.

нагло рашћење Београда становништвом које није имало где да се смести у старим грађевинама, давало вараву наду на рентабилитет и тако скупо добивених и уложених капитала. На разочарање кућевласника, које долази као природна последица дубоког економског пада свију радника, намештеника и чиновника, и ситних људи уопште, није се дуго морало чекати. И као шго индустриска предузећа кад истом почињу да се дижу, мењају да би, нормално, остала тек у трећим или четвртим рукама, пошто претци испропадају па се, на тај начин, изврши једночина аморотизација и привреда постане рентабилна, тако су почела нагла падања власника и у привреди дизања станова. У маси су испропадали они који су зидали са скупим новцем. Пропаст старих власника зграда означава, у ствари, брисање ненормално високе каматне стопе и тек наследницима омогућава — да створе равнотежу између цена становима и куповне снаге кирајџија. Пропадање власника нових грађевина, подигнутих скупим новцем иза рата, значи нормализавање каматне стопе и њено