Opštinske novine

Стр. 262

ОИШТИНСКЕ НовинЕ

ва. Са оним што би заинтересовани појединац у кућу уложио, кућа би увек била солидна гарантија за новац који би у њу био уложен као позајмица. * Ако би се на овоме пољу нешто успело да створи, то би, поред осталог, било и од огромног привредног значаја. Застој грађевне делатности је врло важан фактор у привредној кризи. Ако на свима пољима привредне делатности, и у индустрији, и у пољопривреди, у основици кризе имамо хиперпродукцију, у грађевинарству је криза ненормална јер је факат да у становима нема хиперпродукције већ је, напротив — што се здравих и по цени приступачних станова тиче — знатна несташица. Када су из закона о становима избачене биле одредбе о градњи станова, један благ одблесак као сироче шћућурио се у одредбе уредбе за посредовање рада и о помагању радника у незапослености (од 10. XII. 1927.). Идеја је била да се конструктивним радом сузбија неупосленост радника, да се против неупослености бори активно, развијајући грађевну делатност. Зато је прдевиђено да се из разреза који се од радника и послодаваца прибере за помагање неупослених, у колико то могућно буде, издвоји један део за грађење малих станова. То што је у Уредби о носредовању рада и помагању радника у неупослености речено преставља, у ствари, само идеал. Јер практично то ништа не значи: Цео фонд који се прибира на основу ове Уредбе кроз целу годину не износи више од око 10 милиона динара! То значи да он кроз годину дана није дово-

љан ни за издржавање циглих 1000 неупослених радника са дневном помоћи од по 20 динара... а камо ли да се из њега издваја још и за грађење! Кад би он цео отишао у грађевине неби успео дићи више од стотинак кућица -— у целој држави! Две намене које би Фонд за посредовање рада и помагање неупослених требао да оствари, довеле би дотле да он неби остварио ни једне. Зато од грађевне делатности из овога Фонда и нема ништа, нити има изгледа да би шта могло да буде. Али од грађевне делатности би могло да буде нешто ако би један нови закон о дизању малих стаиова створио нарочити фонд у који би се прибирали срества из једног дела пореза на старе зграде; опорезивања станова већих од 3 собе; ако би са потребним гаранцијама у грађевни фонд увукао расположиве фондове радничког осигурања; радничких пензионих завода; задружним путем покупило многобројне улоге заинтересованих који желе да дођу до грађевине ако претходно уложе одређену суму. На све ово би се, најзад, сигурно, нашло завода који би радо ангажовали свој новац у овако широкој грађевној делатности, без обзира шго би каматна стопа могла бити и испод оне коју тражи хипотекарна банка или, у најгорем случа.ју, нипошто већа од ње. Енглези су пре неколико година у програм актуелнога свога рада узели изградњу два и по милиона малих кућица. Систематски они тај програм извршавају. Ми не морамо корачати корацима Енглеза, и других који на овоме пољу много раде Али не треба ни да игноришемо проблем као такав.