Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 271

ћи бастион (код Дома резервних официра). Одатле се линија спуштала до Скадарске улице од прилике до места где данашња Симина улица улази у њу, а одатле окретала на лево и све низ Скадарлију, поред њеие леве стране,*) и ту негде код „Три шешира" опет окретала на лево и правце до ВидинКапије и четвртога бастиона, који је био од прилике на месту где је сада нова дорћолска црква. Од бастиона линија благо скреће у лево, пролази поред Електричне Централе (данашње, општинске) тако да место где су просторије Централе остаје у вароши, па од прилике улицом Стевана Високог достиже Еврејску Махалу, која такође остаје у вароши. Ту скреће опет на лево ка градском бастиону који удара у Дунав и ту се губе у Дунав и бедем и ров. * Да видимо, сада, план напада. Карађорђе је, према причању Јокићеву, у оно доба када је Гушанца позивао на предају (септембра) био наредиодасе граде вашине. Таква наредба врховнога вожда одавала је његову намеру да се на бедем око Београда изврши фронтални напад и овај објекат заузме на јуриш. Али тако није било. У својој дефинитивној одлуци Карађорђе се одлучио на један снажан ноћни препад. Према томе је изграђен и план за напад. Имало се ноћу, у очи Бајрама, великог турског празника, опрезно приближити рову на целој његовој дужини од Саве до Видин-Капије, ући у њега и подићи под бедем (грудобран) а на крајњем левом крилу освојити и отворити Сава-Капију, како би једна нападна колона прошла кроз њу и дочепала се падине Калемегдана и тиме омогућила да се даљи део бедема и фортификације на њему ставе под уздужну ватру, и с фронта и с бока, и тако постепеним потискивањем стражарећих одељења, која су поседала грудобран и његову фортификацију, заузме олако цео бедем, а потом и варош. Несумњиво је да .је Карађорђе овакав план напада израдио под утицајем Конде. Сви извори бележе како је Конда, чим је пребегао, говорио да би он могао отворити сваку капију на бедему. Има забележен чак и текст разговора између Карађорђа и Конде уочи дана напада, где Карађорђе пита Конду да ли би он могао препадом заузети Савакапију. Али то ни мало не мрачи глас Карађорђа као војника од талента. Напротив. Баш ова измена плана приказује га као великог војсковођу. Он је првобитно, док ситуацију под Београдом није сасвим проучио, имао један план. Када је ту ситуацију испитао и кад

*) Трагови рова и данас се могу видети у Скадарској улици, нарочито на њеном делу од кафане „Два јелена" до улице Господар Јевремове. Ту се види како јој тле личи на корито, са десном страном знатно вишом од леве.

му је достављено шта Конда говори, у њему се одмах створила идеја о другојачијем плану, бољем и сигурнијем, и он се тога плана прихватио. Конда је, дакле, само дао повода врховноме вожду за идеју о једном бољем плану напада. Тако и треба разумети његов утицај на Карађорђа при овоме раду. За напад на Београд било је прикупљено око 18.000 војника. У центру је био војвода грочански Васо Чарапић са 8000 војника из нахије своје (Грочанске) и Јасеничке, којом је за тај моменат командовао Вуле Илић-Коларац. Осим тога, за време напада, у састав Чарапићеве трупе имала је ући и Карађорђева гарда, око 60 одабраних момака (међу којима и доцније чувени Тома Вучић-Перишић) под командом Петра Јокића-Тополца. На левом крилу била је београдска нахија са 4000 бораца под командом кнеза Симе Марковића. Млађи командант у саставу ове трупе био је кнез Марко Катић из Рогаче са војском Туриске (по реци Турији) кнежине, ко.ја је припадала Београдској Нахији. На десноме крилу било је нешто мање војске, око 3000 људи, под командом војводе Вујице Вулићевића. То је била војска Смедеревске Нахије са нешто Пожаревљана, које је Добрњац у мају довео. На крајњем левом крилу, у ономе шанцу позади Циганске Баре („Венеције") код данашњег савског железничког моста, било је до хиљаду добровољаца (бећара) под командом Милоја ПетровићаТрнавца. Тој трупи припадао је и Конда. Он је тада имао чин бимбаше и имао „своју тевабију са барјаком", како каже његов биограф, а што ће рећи да је командовао једним одељењем војске у саставу ове Милојеве трупе. Овој војсци — пешадији — била је придата и артилерија у знатној јачини. Она је сва била поређана по платоу Ташмајдана, отприлике између места где се данас налази Сеизмолошка станица и улице Краља Александра. Њоме је командовао капетан Радич Петровић. Главну команду над свом овом војском задржао је Карађорђе у својим рукама. Он је за извођење плана напада дао овакву диспозицију: Са крајњега левог крила Конда са својом групом добровољаца има неопажено прићи Сава-Капији и њу отворити трупи Милоја Петровића, која ће се кроз њу пребацити у варош с оне стране бедема и дочепати падине Калемегдана, где ће извршити осигурање („ухватити бусије") од напада из саме тврђаве, а са остатком трупа напасти с леђа стражарећа одељења на бедему од Сава-Капи.је до Варош-Капије, ову освојити и отворити је за пролаз трупама кнеза Симе Марковића, који се благовремено има приближити рову и капији. По уласку у варош, и ове трупе као и Милојеве имаће исти задатак: