Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 281

статуа, споменика, фонтана, базена, и др. архитектонских украса, са огромним шаренилом разноврсног цвећа, са стазама, рунделама и травњацима најразличитијих облика, он претставља један конгломерат геометриских фигура, и још уз то на два места шетња пресечена живим аутомобилским саобраћајем посред парка. Дакле недостаје му мирноћа, оно што је главно за један врт. У суштини ово је један богат вртарски партер, који достојно украшава Лувр. Чак и начин засаћивања рундела је стари, да што више одговори архитектури зграда, начин који се сваке године већ вековима понавља. Према томе он и нема претензије да буде једна оаза у којо.ј би се шетач склонио од уличне ларме, већ је то просто зелена апликација монументалних зграда, која их декорише и истиче. Јелисејска поља. Интересантно је одавде прећи у паркове Јелисејских поља, да би се непосредно осетио онај контраст између француског и енглеског стила. Одржаван од стране Општине прворазредно, он има перфектне пелузе облих форми, које додају овом крају, и иначе најлепшем у Паризу, још више елеганције. Луксембург. Парк је државни, комбинованог стила, где француски део доминира и заједно са Малим Луксембургом претставља најукуснију перспективу париску. Алеја кестенова М. Луксембурга поткпесавана је тако да прави живи рам целој слици — ремек дело француског вртарства. Једна друга перспектива води од Пзнтеона, чија осовина избија кроз густо грање на један угао Луксембуршке палате. Ето доказа да асиметрија није само плод новога доба. Десно одавде један сунчани зрак пробија се кроз густу зелен и пада баш на групу од белог мрамора фонтане Медичијеве, чинећи је тако још контрастијом од осталог иначе тмурног дела фонтане. Једна случајност која импресионира. Енглески део је овле подређен али ипак он је тај који целом Луксембургу даје сочпости и свежине. Паок је 22.5 хектара и има своју засебну стаклару. Монсури. Монсо. Оба ова општинска папка у енглеском стилу. Први је много оштећен железничким пругама, које пролазе кроз сред парка. Нема оне мирноће, а и дим од локомотива досађује посетиоцима. Налазим да се овде донекле претерало са натурализаци.јом. Травн.аци и сувише валовити, тако да оку ово претерано таласање герена не годи. Монсо је типичан париски папк иремда истог обележја као и претходни. Ипак префињеност француског укуса овде долази до јачег изоажаја. Бит-шомон. Важи као најинтересантнији општински парк у Паризу. Изведен је са великом уметношћу у енглеском стилу романтичког карактера, пошто је и само земљиш-

те диктирало овакво решење. Сличан задатак се и нами намеће при изградњи ТашМајдана. Парк је брдовит са великим стењем, пећином, висећим мостовима, плато-има са којих се пружају изванредни видици на сам парк и варош. Пошто су и у природи најлепши пејсажи око река и језера, то је и овде долина искоришћена опет за воду т. ј. језеро толико облигатно у енглеским парковима. У њега се сливају са брегова поточићи., наравно исто тако вештачки. Брегови језера час су благе увале савршених пелуза, час високо стрмо стење. Све је ово обрасло бујним поростом, а по негде горе на падинама остављен пропланак и на њему разбацане рунделе и ту и тамо нека мраморна статуета. Пешачке серпентине одлично технички изведене. Профил им је такав да их ни провале облака и сличне непогоде не могу покварити. Ствар сасвим једноставна, али ето још једно Колумбово јаје. Трокадеро и Марсова поља. Трокадеро је у суштини парк комбинованог стила. У средини огроман француски партер са каскадама, који достојно краси саму зграду. Са обадве стране је натуралистичко решење врло суптилно изведено. Марсова поља су аналогно решена. Од Ајфелове куле па до Војне Школе средином пружа се један модернизиран партер уоквирен дуплим дрворедом платана, док је са обе стране опет енглески парк. Обадва цветна партера леже на истој осовини. Све је овде срачунато, да посматрач овог вртарског мозаика са Ајфелове куле буде што више изненађен. И заиста, странац увек одлази са ускликом „најлепша панорама на свету". Г. Форестје бив. шеф Отсека за Паркове у Паризу, сада пројектант паркова у Америци, имао је ту срећну идеју да примени овде један нов систем сађења. Напустио је уобичајено шаблонско груписање растиња, високо у средини, мање около, и распоредио саднице према карактеру узраста и величини, онако како их у природи налазимо. Жарден де Плант, је комбинован зоолошко-ботанички врт, али по лепоти изостаје много иза хамбуршког, лондонског па и пештанског. Осим тога од огромне посете и недовољног одржавања доста је у напуштеном стању. Врт је државни и заузима 23 хектара. Сквер Монтмарт, зове се падина пред истоименом црквом, боље познатом као базилика Сакре-Кер. Ова| је сквер пре две године реконструисан. Главни прилаз сада је архитектонски решен. Ово је решење врло интересантно, али о његовој лепоти нисам надлежан писати. Што се тиче остале падине, у њој вртарски елеменат доминира и служи као још један доказ да се и најстрмије надине могу решавати на баштенски начин, наравно уз извесне веће материјалне жртве,