Opštinske novine
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 289
разговара с генералом г. Стефановићем, смотрим једну немачку брзометну пушку.
С
'<г
" ^ — **у ^
/уу.
<у<^х5.
сам такође и ово писмо краља Милана писано француски италијанском војном аташе-у у Бечу. Интересантно је ту оно место где краљ Милан за свога сина краља Александра каже: „Краљ, мој господар". Сматрао сам исто тако да је интересантно и ово писмо потписано М. М. Обреновић, (Михаило М. Обреновић) а писано Јоци Белимарковићу, министру иностр. дела. Да ли то писмо треба разумети ас! Н1егат или је то нека врста шифре, то је ствар историчара. Писмо сам нашао у кући почившег генерала Белимарковића још давно, међу његовим хартијама. Кад ми је дошао до руку „Жил Блаз" одмах сам га склонио и наменио београдском музеју, јер сам веровао да се никада на једном месту не могу скупити потписи свих светских величина као што је то случај овде,
Ј!&- л» с ;// .1». ^ ^ **» 1 ^~> С *УЊ л> /Ш- <А, , с* ^ С<-ч2" , ')иМ^М> СЈу ^ . 0 њихл^ {г С<кл** % х л«, и-исг*г^<\ 1»х ,
<7^ <Ш*У>
1
Једно занимљибо писмо М. М. Обреновића Јоци Белимарћобићу
Генерал нам рече: — Ову сам пушку лично ја покупио с Верденског бојишта, и донео је овамо с тим да је поклоним градском музеју кад се буде основао. Београдском музеју зато, што је овакво исто оружје тукло и Београд у исто време кад и Верден ... — Значи да сте ви, г. генерале, одавно јмислили на градски музеј? —- Увек кад год ми је до руку долазио какав објекат који је имао ма какву биографску вредност. Ја сам веровао да ће се једнога дана наћи људи који ће отиочети стварање музеја. Зато сам дуго година чувао све ове рукописе, а нарочито рукопис почившег Краља Петра. Из тога рукописа види се да је покојни Краљ био ванредан друг, и врло вољен и цењен од својих другова Француза из Сен-Сирске академије. Имао их је много, и видите да није жалио труда да сам испише на томе табаку њихова имена и чинове, приликом њиховог доласка у Београд. Сачувао
Оригиналан акт Тзуре Јакшића Министру Војном (1876) приликом Игове годишњице год. 1885. Осим потписа на турском, китајском и јапанском, ту су вам потписи Золе, Кармен Силве, Краља Карола Румунског, музичара Масене, и др. „Жил Блаз" ми је дошао до руку у Тулузи кад сам служио у 83. француском пешадиском пуку. Писмо — извештај Ђуре Јакшића занимљиво је и баца светлост на оно интересантно време, кад је звање „коректор" било цењено и уважавано и поверавано људима великих способности. То писмо нашао сам у Војно-техничком заводу у Крагујевцу давно пре рата, међу побацаним хартијама која је била одређена за увијање пушчаних фишека. Тада сам као командант 11. пеш. пука био у комисији за пријем муниције. Ја ћу и даље остати пријатељ ваше младе установе и доприносићу њеноме развитку колико год могу. Радите, и прикупљајте бар ви, оно, што се на другој страни пропушта. Ја сам давно настојавао, а бојим се да сад није већ доцкан, да се код нас у Београду створи Музеј Војске. Зато бар ви створите сада у Вашем чузеју оделење Ратова. В.