Opštinske novine

Привредна хроника: Владвслав Миленковић, новииар ј Снабдевање животнил намирницама и исжрама Београда у 1930 год. Грговина на отплату у Београду узииа све шнре размере. — Нелојална коикуреициЈа београдске трговине и ођарање цена. — Веоградска индустрија и општина

За процену величине и начина исхране београдског становништва можемо се послужити једино трошаринском статистиком Општине београдске. Како плаћању трошарине подлежу скоро све животне намирнице које уђу у реон, то се обично претпоставља да се подаци трошаринске статистике у погледу увезених количина животних намирница могу узети као количине, које преставл^ају потрошњу београдског становништва. Међутим, то се не може узети као тачно, јер постоји више чињеница којима, на овај начин, добијене податке треба коригирати. Корекција је у томе што се извесне колчине увезене ректифицирају а друге се опет морају увећати. Коректура трошаринских података потребна је из ових разлога: 1) Сва роба која уђе у реон не буде трошарински опорезована. Она, пак, на коју се наплати трошарина нарочито кад је више сличних производа, заводи се под једним (изузев алкохолних пића и стоке); 2) И у самом реону производе се извесне животне намирнице; 3) Најзад у Београд улази доста робе, која поново бива извезена (случај са колонијалном робом). Из овога излази да се количине извесних животних намирница морају да повећавају, а код других да смање. Тек када би смо располагали ефектом ових неопходних коректура могли бисмо да утврдимо тачне количине потрошње, односно величину и начин исхране београдског становништва. Али у недостатку тих података довољна је и трошаринска статистика да нам укаже на главне развојне тенденције и на појаве које се испољавају у исхрани. И овакви какви су ови нам подаци могу врло корисно да послуже за процену развијања животног стандарда београдског становништва. Исхрана човека чини основу његове укупне делатности и његова живота. Тек после тога задовољавају се културне и друге потребе. Недо-

стаци на првоЈ страни аутоматски дејствуЈу да се појави мањак и на другој страни. У циљу свестранијег проматрања исхране београдског становништва у 1930 навели смо подагке и за претходне две године, који су објављени у Београдским Општинским Новинама од 1 и 15 септембра пр. год. Упоређење података допушта нам бољу прегледност како у апсолутне бројеве тако и у индикације, које они садрже. Што се тиче броја становника у 1930 узели смо да је 232.000 т.ј. нисмо урачунали пуну цифру вероватног годишњег прираштаја. Наредне табеле показују кретање потрошње, односно увоза најважнијих животних . намирница у Београду у 1928, 1929 и 1930. (Види табеле на наредној страни). Из горњих података видимо опште опадање потрошње наведених намирница у прошлој години. Изузетак чине: перната живина у живом и закланом стању; конзерве од рибе и меса; кајмак, масло и бутер; грожђе; суво воће (без јужног) и пиво. Код неких од наведених артикала повећање је само апсолутно, док у односу на просечну потрошњу становника стање остаје непромењено према 1929. Од наведених 26 артикала, према томе, потрошња се смањила код 21, а само код пет нешто повећала. Највећа промена се показује код ракије. Док је у 1929 преко трошаринских станица увезено 1 милион и 483.172 литра, у 1930 увезено је само 347.402 лит. Исто тако велика је променакод свежег воћа свију врста. У 1929 увезено је свежег воћа 12,091.199 кг. а у 1930 ова је цифра сведена на 3,089.303 кг. Насупрот овом смањењу увоза свежег воћа имамо знатно повећање увоза грожђа (1,238.623 кг. више него у 1929). Али и поред тога није се могла постићи укупна цифра увоза свежег воћа и грожђа из 1929. У 1929 ова два артикла увезено је у Београд 14,159.809 кг. што претставља потрошњу на главу од 62у 2 кг. У 1930, међутим, увезено је 6,396.536 кг. г 1 то

!